0
Argentinska trupa "Un Poyo Rojo" izvešće u okviru 17. Beogradskog festivala igre istoimenu predstavu - spoj umetničke igre, sporta i seksulanosti - i to večeras u Beogradskom dramskom pozorištu u 20 sati i sutra u Srpskom narodnom pozorištu.
Projekat je započet 2008. godine, kada su dva igrača stvarala predstavu u Kulturnom centru Laboratorija u Buenos Airesu. Ti prvi kreatori ovog istog komada, Lućijano Roso i Nikolas Pođi, sastavili su duet sa komičnim elementima kako bi pronašli načine da kroz pokret prikažu različite odnose između dva muškarca, koristeći elemente igre i pozorišta.
Nakon premijernog predstavljanja kratkog komada, dobili su pozive za njegovo izvođenje na drugim mestima i festivalima u Buenos Airesu. Nekoliko godina kasnije, stigla je podrška za razvijanje celovečernje predstave, koja je nazvana po imenu trupe, čiji bukvalan prevod znači „jedno crveno pile“, a predstavlja kombinaciju prezimena Roso i Pođi.
Više od 1.000 izvođenja širom Severne i Južne Amerike i Evrope, nagrada na Bijenalu igre u Veneciji 2019. godine i preporuka kanadske igračice i koreografkinje Mari Šuinar, dobitnice nagrade „Jovan Ćirilov – Za korak dalje“ 15. Beogradskog festivala igre, selektorke Bijenala u Veneciji, bili su dovoljni da se ova predstava nađe na programu ovogodišnjeg beogradskog festivala.
– Veoma smo uzbuđeni zbog dolaska u Srbiju. Potražili smo informacije o Beogradskom festivalu igre na internetu i videli da je reč o ogromnom festivalu. Zaista nam je čast da budemo deo njega – poručili su u svom video obraćanju igrači Alfonso Baron i Lućijano Roso, koje će srpska publika gledatina sceni Beogradskog dramskog pozorišta i Srpskog narodnog pozorišta.
Ovi „opasni momci“, kako ih je opisala direktorka Festivala igre Aja Jung, dolaze iz sveta boksa i igrom slučaja su se našli u igri.
Od jedne koreografske minijature došli su do celovečernje predstave fizičkog teatra ispunjene energijom i humorom, sa dvojicom igrača na sceni i glumcem u pozadini koji glumi radio.
– Predstava je kombinacija teatra, igre i komedije. Veoma je fizička. Zato je i zovemo fizičkim teatrom. Nema teksta. Umesto toga koristimo govor tela i radio koji doprinosi naraciji – objasnili su Baron i Roso, koji su se javili juče iz Pariza i razgovarali sa novinarima.
Nakon sedam godina izvođenja predstave po Argentini, krenuli su na turneju po Evropi i maltene se više nisu vratili u svoju zemlju, osim zbog gostovanja. Pariz im je trenutna adresa.
– Trenutno smo na turneji po Francuskoj. Ovo je veoma posebna predstava. Imala je više od 1.000 izvođenja, nekoliko puta je menjana i dalje je ljudi traže. Nemamo scenografiju tako da je pogodna za turneje i stalno putujemo – istakli su Alfonso Baron i Lućijano Roso.
Za Francusku su se odlučili i zbog boljih uslova za umetnike.
– U Evropi postoji sistem za podršku umetnicima. U Argentini smo morali da obavljamo različite poslove da bismo preživeli. Stalno smo brinuli o novcu i ujedno mnogo radili na razvoju svoje kreativnosti. Ti problemi su nestali u Francuskoj. I dalje radimo mnogo, putujemo i pripremamo novu predstavu – istakli su ovi igrači.
Ambasador Argentine u Srbiji Estanislao Angel Zavels istakao je da je ponosan što će srpska publika imati priliku da pogleda „sjajnu i provokativnu predstavu koja više od 10 godina sa uspehom gostuje širom sveta“ i zahvalio Beogradskom festivalu igre na velikom trudu da to omogući u teškim i složenim uslovima pandemije koronavirusa.
