0
"Bob bi mi govorio: 'Tvoj otac nikada te neće pustiti da se udaš za mene', a ja sam govorila sebi: 'Nema šanse sa svim tim ženama u njegovom životu… On je bio rastafarijanac i njegova filozofija bila je da sve deli. A nije on bio kriv za to što su ga devojke jurile. Sve one znale su da je oženjen, ali bio je superzvezda", ispričala je Paskalin Bongo, ćerka nekadašnjeg predsednika Gabona u nedavno objavljenoj knjizi "Bob Marli i ćerka diktatora" francuske novinarke An-Sofi Žan.
Bob Marli se sa 36 godina života preselio u legendu, a za sobom je ostavio 13 studijskih i dva živa albuma. Vremenom je postao i neka vrsta ikone rastafarijanizma, pokreta sa religijskim učenjem zasnovanim na specifičnoj interpretaciji Biblije (prema kojoj je etiopski car Hajle Selasije shvatan i kao bog), kao i na filozofiji mekog otpora svakoj vrsti autoriteta i dominaciji Zapada, sa Afrikom u središtu kao Obećanom zemljom. Knjiga francuske novinarke An-Sofi Žan, sa Marlijevom vezom sa Paskalin Bongo i prvim odlaskom njegovog benda The Wailers u Afriku u središtu, pokazuje i koliko su jamajčanski rege muzičari zapravo malo bili upoznati sa stvarnim prilikama na kontinentu.
Ta ljubavna veza ne samo što govori mnogo o mentalitetu dela Afrike koji se tek ratosiljao kolonizatora, nego pre svega otkriva odnos kakav su crni ljudi na Jamajci, Karibima i možda i u Americi imali prema idealizovanom kontinentu, o kome se dosta maštalo, a malo zaista znalo, piše novinar „Afrika riporta“ Olivije Marbo.
Ćerka Omara Bonga, nekadašnjeg predsednika Gabona, imala je 23 godine i studirala je u Americi kada se krajem 1979. godine upoznala sa Marlijem. Marli, tada već svetska zvezda, u tom trenutku pušio je veliki džoint i rekao joj je samo: „Bože, što si ružna“. Takav komentar uputio joj je jer je ona „peglala“ kosu, što je on doživljavao kao uvredu za Afriku i njegovo osećanje „afrikanstva“, svedoči Pasklalin Bongo. Uprkos tome, posle Marlijevog koncerta u Los Anđelesu pozvala je muzičare u luksuznu vilu na Beverli Hilsu, gde je živela sa sestrom Albertinom, a na toj žurci predložila im i da nastupe u Librevilu, glavnom gradu Gabona, početkom 1980. Tada su se Marli i ona upustili i u ljubavnu vezu, koja će potrajati sve do smrti muzičara 11. maja 1981. godine. „Strasnoj, ali skoro nemogućoj“, opisuje je sama Paskalin Bongo u knjizi „Bob Marli i ćerka diktatora“ objavljenoj pre nekoliko dana. Ćerka gabonskog diktatora o vezi sa rege zvezdom već je pričala u dokumentarnom filmu prikazanom 2012. ali je sada otvorila dušu.
Zbog samih ličnosti njih dvoje, a i njihovog porekla, njihova veza nikada nije bila baš zvanična. „Nisu je krili, ali nije baš bila ni javna“, opisao je njihov odnos Džunior Marvin, gitarista iz Marlijevog benda The Wailers.
Marli i njegov bend bili su uzbuđeni zbog mogućnosti da odu u Afriku. Godinama unazad pevali su o panafrikanizmu, izražavali ljubav prema kontinentu svojih predaka, pozivajući na jedinstvo. Omot Marlijevog albuma „Survival“ (1979) bio je mešavina boja sa zastava afričkih zemalja, ali niko od muzičara iz slamova Kingstona nikada do tada nije kročio na tle Afrike.
Put u Gabon, za kojim je sledio i put u Zimbabve, da se proslavi nezavisnost dela kontinenta poznatog pod imenom Rodezija do 1980. godine u središtu je knjige An-Sofi Žan. Nakon poziva u Afriku, The Wailers nisu, izgleda, postavljali sebi mnogo pitanja. Kada su čuli da će svirati tokom proslave rođendana Omara Bonga, nisu bili sigurni ni da li je on „kralj“ ili predsednik, to im nije bilo važno. Primljeni su kraljevski, a njihovi domaćini su veoma pazili na njih, piše novinar „Afrika riporta“.
Rege muzičare iznenadilo je kada su otkrili da je prestonica Gabona zapravo moderan glavni grad razvijen zahvaljujući novcu od nafte koja je potekla po zemlji nekoliko godina ranije. Predsednik Bongo, za koga bi se teško moglo reći da je bio fan regea, nije video poentu u tome da priredi prijem za odrpane rastafarijance koji puše „travu“. Ali Paskalin je bila i ostala njegova mezimica, pa je poslao Alija, svog sina predviđenog da ga nasledi na čelu države, da ode i vrati goste, opisuje se u knjizi.
Ali kako je vreme odmicalo, muzičari koji su pevali o jednakosti i deljenju svega sretali su se sa prizorima zemlje u kojoj je veći deo stanovništva živeo u krajnjem siromaštvu. I saznali su da je predsednik upravo ponovo izabran, sa 99,96 odsto glasova.
„Nismo imali predstavu da je Omar Bongo diktator. Bili smo naivni, tako srećni što smo pozvani u Afriku“, ispričao je Marvin.
Džudi Movat, koja je pevala prateće vokale, dodala je da ljudi tamo „nisu bili kolonizovani, ali nisu bili slobodni“, odnosno da je „Gabon bio neokolonijalna država kojom je vladao crni čovek“.
Paskalin Bongo u knjizi priča kako je, iz njenog ugla, „revolucionarni“ Marli, na koga je CIA sve vreme gledala kao na „subverzivnu“ osobu na koju valja motriti, sam sa sobom razrešio to pitanje.
„Kada smo se upoznali, rekao mi je da je moj otac bio jedini koji je predložio Hajlu Selasiju da se preseli u Gabon nakon što je zbačen sa prestola. I da su rastafarijanci to doživeli kao važan čin koji zaslužuje njihovo poštovanje i divljenje“, ispričala je ona.
Od kako je njihova ljubavna priča započeta u Librevilu, Paskalin Bongo često bila u Marlijevom okruženju i letela je privatnim džetovima iz Gabona u Los Anđeles, gde je studirala, kao i u Kingston na Jamajci. Ispostavilo se da je pevač, iako devojci nije bio preterano privržen u javnosti, bio prilično zaljubljen u svoju „afričku princezu“ i da je sa njom navodno želeo da ima i dete. Najpoznatiji rege pevač, preminuo u svojoj 37. godini, priznao je 11 dece sa sedam žena, a još oko 25 osoba tvrdilo je takođe da su mu potomci. Marli se oženio Ritom, pratećim vokalom u bendu The Wailers, još 1966. godine. Ali uporedo sa brakom imao je još nekoliko veza. Bio je u velikoj ljubavi sa Sindi Brejkspir, devojkom proglašenom za Mis sveta 1976. godine i sa njom je dobio sina, budućeg pevača Dejmijena Marlija, 1978. godine, podseća Marbo.
Paskalin Bongo je, međutim, krišom uzimala pilule za kontracepciju i bilo joj je jasno da oni, zapravo, nikada neće moći da budu par.
„Bob bi mi govorio: ‘Tvoj otac nikada te neće pustiti da se udaš za mene’, a ja sam govorila sebi: ‘Nema šanse sa svim tim ženama u njegovom životu… On je bio rastafarijanac i njegova filozofija bila je da sve deli. A nije on bio kriv za to što su ga devojke jurile. Sve one znale su da je oženjen, ali bio je superzvezda“, ispričala je ona u knjizi.
Prestala je da „pegla“ kosu i počela je da nosi pletenice. To nisu bili „pravi dredovi, njen otac to ne bi dozvolio“, navodi Didije Ping, njen sin iz prvog braka. Ostali su u vezi i nakon tužnog dana u decembru 1980. godine kada su lekari u Njujorku utvrdili da se melanom, otkriven kod Marlija tri godine ranije ali nikada adekvatno lečen, pretvorio u rak. I rekli mu da mu preostaje još tri nedelje života.
Poživeo je još pola godine, posle posete klinici u Bavarskoj gde su nemački lekari isprobali jednu od konačnih mogućnosti za lečenje. Paskalin ga je posećivala svakog vikenda tih šest meseci i shvatila je da joj je žao što nije rodila njegovo dete. Muzičar je preminuo 11. maja u Majamiju, gde je bio prenet iz bolnice. Sahrana je bila u Kingstonu i mlada žena je, naravno, prisustvovala. Ostala je bliska sa Sedelom, majkom muzičara, sve do njene smrti 2008. godine.
Nakon što je diplomirala, Paskalin Bongo bila je ministaka u vladi u režimu svog oca, a potom i šefica kabineta svom bratu pre nego što se povukla iz politike. Za sve to vreme ostala je vezana za svog nekadašnjeg ljubavnika i njegovu muziku. Udala se za Žana Pinga, a svom prvom detetu dala je ime Nesta. To je Marlijevo srednje ime. Nakon Marlija i njegovog benda uspela da u Librevil dovede i Majkla Džeksona i Džej Zija da nastupe, a osnovala je i Abi rege festivala, koji se održava od 2015. godine u Abidžanu.
Predsednik Gabona je njen brat, Ali Bongo. Na tom mestu je od 2009. godine, od smrti njihovog oca.
