"Silovanje, ubistvo, samo na pucanj odavde", pevala je Meri Klejton u "Gimme Shelter" grupe Rolingstouns. Sutradan je izgubila bebu. Tragedijama u njenom životu tu nije bio kraj. Ali uprkos svemu, nije odustajala. Pevala je na nebrojenim izdanjima raznih muzičara, u 73. godini objavila je i sedmi solo album "Beautiful Scars" i sa njim se vraća ponovo na scenu. U kolicima, jer je u saobraćajnoj nesreći izgubila obe noge.
Za pesmu „Gimme Shelter“, jedan od najvećih hitova Rolingstounsa, Meri Klejton kaže da joj i danas ostavlja gorak ukus u ustima. Priča iza toga kako je snimljen taj singl u jednoj noći 1969. godine u Los Anđelesu priča je o požrtvovanosti i gubitku. Džeger i Ričards imali su pesmu, Stounsi su bili u studiju, a onda je bendu i producentu Džimiju Mileru, kada su već miksovali pesmu o nasilnom dobu u kom su živeli, palo napamet da bi bilo dobro da pored Mika u refrenu imaju i ženski vokal. Miler je pozvao legendarnog kompozitora i producenta Džeka Ničea, a on svoju prijateljicu Meri Klejton.
„Bili smo kod kuće, bila je skoro ponoć i leškarila sam u svom krevetu sa mužem, bila sam uveliko trudna, a onda je pozvao moj dragi prijatelj i producent Džek Niče i rekao: ‘Meri, jesi zauzeta?’ Kažem da nisam, da sam u krevetu. A on mi kaže: ‘Znaš, tu su neki momci iz Engleske i treba im neko da otpeva duet sa njima, ali ne mogu nikoga da nađe. Je l’ možeš da dođeš?’ U tom trenutku je moj muž uzeo slušalicu i razbesneo se: ‘U ovo doba noći zoveš Meri na snimanje? Znaš da je trudna!’ Ali Niče je uspeo da privoli mog muža. Na kraju je ubedio i mene: ‘Dušo, znaš, stvarno bi trebalo da odeš i uradiš to'“, pričala je godinama kasnije Meri Klejton.
Otišla je sa viklerima na glavi, u pidžami, navukla je samo kaput, automobil je sačekao nju i muža pred zgradom i odvezao ih je u studio. Nije tada znala ni ko su Rolingstounsi. Kada je videla tekst, morali su da je ubeđuju da ga otpeva. Prvo je odbila, jer je bila ćerka sveštenika i gospel pevačica. Ali onda je, kako je rekla u jednoj TV emisiji, pomislila na to o kakvim sve lošim stvarima čita u novinama svakog dana i prelomila je da ipak to uradi. Nakon što je prvi put otpevala svoje deonice, morala je da sedne jer joj je bilo teško da stoji, pa ih je otpevala još dvaput. Rezultat je neopisiv. To nije tek pevanje. To je i opomena, i vrisak, i trans. Bio je to, i ostao, njen najbolji snimak u karijeri.
Vratila se kući i sledećeg dana je pobacila. Neki pišu da je zato što je gurala teška vrata studija, a neki da je presudan bio napor pri pevanju. Neki to čak vide i kao žrtvu.
„Izgubili smo devojčicu. Bile su mi potrebne godine da to prebolim. Uspeli smo sa ‘Gimme Shelter’, a meni je ta pesma slomila srce“, rekla je Meri Klejton.
Pesma je postala planetarni hit, kritičar i kulturolog Grejl Markus hvalio ju je rečima da bend „nikada nije uradio ništa bolje“, upisana je u vrhove listi najvažnijih rok pesama svih vremena, a Meri Klejton, iako je godinu kasnije snimila svoju, nešto mekšu verziju „Gimme Shelter“ za istoimeni debi album (1970), dugo nije mogla da sluša svoj glas sa Stonsima.
„Bio je to mračan, mračan period za mene, ali mi je bog dao snage da ga prevladam. Počela sam da na to gledam drugačije. Gledala sam na to kao na život, ljubav i energiju i usmerila sam sve to u drugom pravcu, tako da mi sada ne smeta da pevam ‘Gimme Shelter’. Život je kratak i ne mogu da živim od gledanja unazad“, ispričala je u intervjuu „LA Tajmsu“ 17 godina kasnije.
Pre te večeri, Meri Klejton imala je lep život. Kao dete bi slušala legende gospela Mahaliju Džekson i Lindu Hopkins u crkvi svog oca u Luizijani. Kada se porodica preselila u Los Anđeles, tamo ju je čuo Bobi Darin i ostao zapanjen snagom njenog glasa. Sa 14 godina snimila je sa njim duet „Who Can I Count On? (When I Can‘t Count On You)“ za njegov album „You‘re The Reason I’m Living“ (1962).
Odmah joj je ponudio ugovor, ali mu je trebala dozvola njene majke. „Ona je rekla: ‘Dobro, evo pravila: kada je pokupite iz škole, mora malo da odrema da bi se osvežila. I morate da joj ispravljate domaće zadatke. Tako da mi je Bobi Darin ispravljao greške u domaćem“, ispričala je Meri Klejton o svojim počecima.
Snimila je godinu kasnije svoj singl „The Shoop Shoop Song (In His Kiss)“ i pevala je u pratećem sastavu Reja Čarlsa (The Realettes). Sa turneje sa Čarlsom vratila se sa Kertisom Ejmijem, džez muzičarem i vođom njegovog benda, udala se za njega i sa njim ostala do njegove smrti 2002. godine.
I onda je došlo snimanje „Gimme Shelter“ sa Stonsima, za album „Let It Bleed“.
Ali početkom sedamdesetih, bila je u već Londonu, u prvoj postavci rok opere „Tomi“ kao Esid Kvin (u filmu iz 1975. ju je igrala Tina Tarner), pa pevala na „Oh My My“ Ringa Stara sa kojim je bubnjar Bitlsa dospeo na top-liste prvi put nakon raspada grupe, pa „Feeling Alright“ sa Džoom Kokerom, pa „Smackwater“ Kerol King… Na njenom debi albumu je i njena verzija pesme „Southern Man“ Nila Janga, koju je otpevala sa izuzetnim žarom, kao odgovor na rasizam kakvom je i sama svedočila.
A pevala je i vokale na „Sweet Home Alabama“ grupe Lynard Skynard. Isprva, kada je čula naziv pesme, odmah je pomislila na rasistički napad bombama na crkvu u Alabami kada su 1963. ubijene tri devojčice. Muž ju je ubedio da pristane.
„Rekao mi je: ‘Zašto ne protestuješ kroz ovu pesmu? Otpevaj je sa svim onim što nosiš. Otpevaj je tako kao da kažeš da imaš celu Alabamu u šaci’. Otišli smo, otpevala sam je kroz zube, ne želeći uopšte da budem tamo. I to je bio naš protest“, rekla je Meri Klejton, opisujući šta se tu dogodilo.
I ta pesma postala je hit, neka vrsta himne južnjačkog rokenrola.
Do kraja te decenije snimila je još tri svoja albuma, pa sledeći tek 1994. a sedmi 27 godina kasnije, nedavno objavljeni „Beauful Scars“.
U međuvremenu je pevala na albumima brojnih zvezda (može da se čuje i na planetarnom hitu „Cornflake Girl“ Tori Ejmos). Slava i tantijeme pripadali su drugima. Ali nije se žalila. Kako to u Oskarom nagrađenom dokumentarnom filmu o životima pratećih vokala „20 Feet from Stardom“ (2013) Morgana Nevila, gde je Meri Klejton jedna je od šest centralnih ličnosti, kaže njena koleginica Liza Fišer: „Volim da podržavam druge umetnike. Neki ljudi bi uradili sve da postanu slavni. Ja sam samo želela da pevam“.
Godinu nakon tog filma, Meri Klejton doživela je saobraćajnu nesreću posle koje su lekari morali da joj amputiraju obe noge. Same nesreće se ne seća.
„Bilo je to kao da sam bila negde drugde. Znala sam da sam na ovom svetu, ali kao da sam bila drugde. Kao u nekoj la-la-zemlji“, opisala je.
Lekari i porodica uplašili su se njene reakcije kada čuje da su joj noge amputirane. A sve što je ona želela da zna je da li joj je oštećen glas. „Ako peva, dobro je“, sumirala je sve to njena sestra.
Jedva nedelju dana po izlasku iz bolnice bila je u studiju da bi snimala vokale za dve pesme na albumu „A Head Full of Dreams“ (2015) grupe Coldplay. Vođa benda Kris Martin vratio joj je uslugu kada je ona ušla u studio da bi snimila svoj prvi album posle 27 godina, i napisao je za nju pesmu „Love Is a Mighty River“.
Album sa pesmama u duhu starog ritam i bluza i novog gospela izašao je pre dva dana. I zove se „Beautiful Scars“. Lepi ožiljci.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar