Bjelogrlić o ulozi Leke Rankovića i jednom od svedoka slučaja Vinča VIDEO

- Dugo sam razmišljao da li da stanem ponovo i ispred kamere, ali nisam mogao da odolim da ne igram lik Leke Rankovića. Kao šef tajne službe, kao čovek koji je izašao iz rata, kao i mnogi funkcioneri SFRJ, bio je kontoverzan i ne može se posmatrati jednodimenzionalno - kaže Bjelogrlić.Godine 1958. oktobra 15. dogodio se nuklearni akcident u Institutu Vinča nako čega je grupa srpskih naučnika koja je konstruisala reaktor bila ozračena smrtonosnom količinom radijacije.Pod velom tajne bezbednosnih službi oni su na čelu sa pionirom srpske nuklearne fizike doktorom Dragoslavom Popovićem krenuli u Pariz specijalnim letom, otišli na lečenje u kliniku Kiri. Zahvaljujući tada revolucionarnoj transplataciji koštane srži koju je prvi put u istorji medicine obavio poznati francuski stručnjak Žorž Mate, uz svesrdnu podršku francuskih građana – čak 500 njih se prijavilo dobbrovoljno da budu donori koštane srži, petoro naših naučnika se uspešno oporavilo.

- Činjenica je da, iako su ti ljudi radili to što su radili, jedan projekat pod ogromnim velom tajni, i da su samim odlaskom iza gvozdene zavese u to vreme bili izloženi svim tajnim službama, Leka ih je ipak poslao tamo. Vrlo brzo posle ovog akcidenta 1962. godine zatvoren je projekat atomska bomba, a 1966. Ranković je skinut sa svih funkcija, tako da je moguće da su ovi događaji uticali na njegovu političku karijeru - smatra Bjeloglić.Radeći na građi za film, imao je priliku da upozna tada jedinog preživelog svedoka slučaja u Vinči.- Upoznao sam se sa Radojkom Maksićem koji je, eto, nažalost, preživeo nuklearno zračenje, ali je prošle godine preminuo od korone. Žao mi je što nije dočekao film jer je bio jedini naš živi svedok. Voleo bih da ga je video - kazao je reditelj i glumac.

Decenijama skrivanu tajnu o slučaju Vinča u knjigu je pretočio profesora Goran Milašinović, a na motivima tog romana scenaristički tim Vuk Ršumović i Dragan Bjelogrlić utemeljio originalnu filmsku priču "Lančana reakcija".- Kada sam pročitao knjigu "Slučaj Vinča" pre sedam godina bilo mi je najzanimljivije kako je tako veliki događaj prošao mimo radara. O njemu se govorilo, ali na dosta diskretan način. Istraživajući došao sam do podataka da su naši naučinici na institutu radili na tajnom projektu atomske bombe, kao i da je taj sam akcident bio dosta kontroverzan. Odigrao se pod brojnim dosad nerazjašnjenim okolnostima - alarm se nije uključio, nisu postojale zapisnici... Ono što je bilo moje najveće iznenađenje i što nisam znao, to je bila priča oko doktora Matea koji radi prvu trasplataciju koštane srži i ono što je najveći hajlajt te priče, je da je petoro francuskih državljana rizikovalo sopstvene živote da bi spasili njima potpuno nepoznate ljude koji su došli iz drugog dela sveta. Shvatio sam da u stvari imamo pred sobom jednu ozbiljnu psihološku dramu sa blagim elementima trilera - rekao je Bjelogrllić.Ističe da je čitav humani čin Francuza ostao ispod radara usled tog političkog momenta, razdeljenosti sveta na istočni i zapadni blok nakon pada Gvozdene zavese.- Taj veliki humani čin ostao je iza radara, bio je žrtva i koleteral čitave političke priče i to je nepravda.Na pitanje da li će priča filma probuditi stare duhove, kaže da će sigurno mnogima biti zanimljivo da saznaju o nečemu što je dugo bilo pod velom tajne.- Ovaj događaj je zanimljiv sa više aspekata, Prvo da smo bili u stanju da pravimo atomsku bombu. Podsetiću vas da je Vinča bila jedan od pet nuklearnih instituta u celom svetu. U trenutku kada se događa naša priča, samo SAD i Engleska imaju atomsku bombu. Dosta je zanimljivo kakva je tvorevina bila ta Jugoslavija. Ne znam sa čime bih to mogao da uporedim danas - navodi autor "Lančane reakcije".

Najbitnija dimenzija ovog filma je, kako ističe, to što su francuski građani tada učinili.- Danas je zakonski nemoguće tako nešto. Oni su bili spremni da umru da bi spasili ove ljude. Tada je to tako moglo. To je bilo nakon Drugog svetskog rata, sigurno su ljudi bili drugačiji. Danas da bi se pokrenula neka humanitarna stvar moraju da se organizuju čitavi medijski i pravni programi, a tada je bio dovoljan jedan članak u novinama i želja tih ljudi.Na pitanje novinara da li će estetika bili slična seriji "Černobilj", kaže da razume zašto bi neko povezao te dve priče jer se radi o zračenju ljudi.- Jasno mi je to, ali će se naš film ipak razlikovati dosta. Verujem da će ga verovatno strana štampa zvati "srpski Černobilj". Kuriozitet komunizma je bio da ne govore o stvarima koje im ne odgovoraju, ali sigurno bi i Amerikanci u istom trenutku pokušali da sakriju sve. Pitanje da li bi u medijskim sistemima tamo to uspeli. Ni danas nemamo medijske slobode, a kamoli tada – zaključuje Bjelogrlić.Bonus video: Bukvić i Manojlović o filmu "Lančana reakcija"

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=bukviimanojloviofilmulananareakcijadz-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3596654"]