0
Vežbali smo od novembra, mladi polaznici su fantastični, uspeli smo da naučimo čak 37 pesama, veoma zahtevnih. Prvi put sam radila onlajn radionicu i malo je bilo nezgodno jer je višeglasno pevanje, a to na Zumu ne možemo da ostvarimo, nego samo vežbali glas po glas, kaže za portal Nova.rs Biljana Krstić, osnivačica orkestra Bistrik povodom završnog koncerta koji je održan danas u dvorištu hotela "Garden 40" u Beogradu.
Vokalna radionica Bistrik počela je rad u oktobru 2012. godine u Beogradu u Kolarčevom narodnom univerzitetu. Kroz audicije, do danas, prošlo je više od 700 kandidata iz Srbije. Odabrano je izvanredno nadarenih i muzikalnih pevača iz Beograda, Subotice, Sremske Mitrovice, Novog Sada, Leskovca, Niša, Obrenovca, Banatskog Karlovca, Zrenjanina, Lajkovca i drugih mesta, navodi se u saopštenju povodom današnjeg koncerta koji predstavlja krunu devetogodišnjeg rada Bistrika.
– Sledeće godine proslavićemo deseti rođendan. Kada smo počinjali radionice, te godine smo imali, mislim, dve grupe. Bilo je desetoro, dvanaestoro polaznika, a onda se broj povećavao, sve više mladih je dolazilo na audiciju. Imamo vrlo stroge kriterijume, jer je program drugačiji, zahtevan, u odnosu na ono što se nudi kod nas jer je ovo neko polifono izvođenje tradicionalne muzike i zahteva i odličnu muzikalnost i malo iskustva. Nije ovo radionica u stilu „volim da pevam i hoću da naučim pesme“ nego je stručna priča. Ima dosta dece iz kulturno-umetničkih društava, muzičkih škola, sa fakulteta muzičke umetnosti…
S obzirom na to da je korona otkazala mnoge koncerte, svi smo se uželeli publike, navodi Bilja Krstić.
– Napravili smo plan od sedam koncerata da obeležimo naš jubilej. Ispalo je od samog početka da nas je sedam gradova uvek podržavalo – Beograd u kojem stvaramo, moj rodni Niš, Novi Sad gde sam mnoge lepe poslovne godine provela, tu su Podgorica, Banjaluka, Skoplje. Teško je s ovom vrstom muzike opstati u muzičkoj matrici koju ima Srbija, tako da sam jako ponosna što smo uspeli da se izborimo i svih ovih godina držimo visok nivo. Bistrik je sada jedna velika muzička porodica.
Jubilarne koncerte započinju 26. juna u Kruševcu koji slavi 650. rođendan. Imaće dokumentarni film, novi CD, sedam koncerata.
– Bojim se da korona opet nešto ne pokvari. Snimamo i dokumentarni film, koji završavamo do kraja jula. Objavićemo ga krajem decembra, zajedno sa novim CD. Njime želimo da pokažemo šta je to što Bistrik radi, šta nas vodi i zavodi, kako se biraju pesme, nastaju aranžmani, kako se malografišu. Ruža Rudić, koja je od samog početka u Bistriku, pričaće kako nastaju naši originalni kostimi. I sve je ispalo u znaku broja sedam, slučajno, i onda će koncerti počinjati u sedam sati sa pesmom „Sedam sati udara“, numerom sa našeg prvog albuma.
Raduje se što Bistrik uspeva da odoli koroni zahvaljujući beskrajnom entuzijazmu i ljubavi prema ovoj vrsti muzike.
– Ima devojaka koje putuju iz drugih gradova na radionice. Srećna sam što imam kome da prenesem znanje. Ta žeđ za lepotom i boljim svetom kroz ovu muziku je zadivljujuća. Dobro je dok svi imamo poverenje u život, u smisao koji će biti sutra.
Vraćajući se u prošla vremena, konstatuje da sve dođe u svoje vreme.
– I Suncokret i Rani mraz bili su mostovi pre izvora iz kojeg je potekao Bistrik. Mnogo toga sam tada naučila, Suncokret je negovao malo folk zvuk, na tradicionalne tekstove se komponovala muzika. Tako su nastale i pesme „Tekla voda“ i „Oj nevene“, „Moj đerdane“, a Bistrik se trudi da sačuva ono što je nastalo u narodu. Naše nasleđe je prebogato, a mnogo mi je zanimljivo da mi budemo ti koji ćemo te pesme prvi otpevati, snimiti, tonski zabeležiti. Sam taj proces je izuzetno interesantan. Oslanjamo se i na tradicionalne pesme u autentičnom obliku, koje smo naučili sa terenskih snimaka. Kao na primer, „Mori sevdo“ ili jedna goranska pesma iz Prizrena, ili „Ima majka tri devojke“ iz Dragačeva, „Rasla dunja i jabuka“ iz Boljevca. Ali važno je da kažem da nam je Mikan Obradović radio vokalne aranžmane, on je naš prvi etnomuzikolog koji je odličan poznavalac tradicionalne muzike i to posebno vokalnog dela, i sa njima imamo divnu saradnju. Po njegovom planu i programu radimo neke pesme u radionici.
Bilja Krstić najvećim bogatstvom smatra stara prijateljstva.
– Čuvamo jedni druge, radujemo se kada se nekom nešto lepo desi, ako neko ima neki problem, onda zajedno pokušavamo da pomognemo i rešimo. Svakom bih poželela da ima takve prijatelje kao što smo mi drugari iz „Suncokreta“. Raduje me kada objavim nešto, stignu mi tako divne poruke od mojih „suncokretena“, kako ih od milošte zovem. Uvek daju dobar predlog, savet, velika su mi podrška. Moja Gorica (Popović) ima predstavu u Zagrebu pa nije mogla da stigne da dođe na koncert, sa Sneškom (Jandrlić) sam se juče videla i provele smo divno vreme baš povodom jubileja i radionica Bistrika, Boža (Nenad Božić) je u Zrenjaninu, Bora (Đorđević) u Sloveniji, Bata (Sokić) je jedini trenutno tu kao i na koncertu.
