Godine 1976, grupa mladih pankera, koju je britanska štampa prozvala "Bromley Contingent", počela je da prati Seks Pistolse širom Evrope. Jedan od tih fanova, Vilijam Broud - koji će uskoro biti poznat svetu kao superzvezda Bili Ajdol - svakako nije mogao da zamisli da će skoro pola veka kasnije odsvirati prvi koncert koji će ikada biti održan na "Hoover Dam" u Nevadi, sa gitaristom Pistolsa Stivom Džonsom pored njega i to da podigne svest o suši.
Ali, magični život Bilija Ajdola je uvek bio nepredvidljiv. Bioskopsko izdanje koncertnog filma „Billy Idol: State Line“, dokumentuje njegov istorijski nastup na „Hoover Damu“ i zanimljivo se poklapa sa 40. godišnjicom njegovog čuvenog albuma „Rebel Yell“, piše „Yahooentertainment“. Taj dvostruko platinasti album, objavljen 10. novembra 1983, pomogao je da se Ajdol uspostavi kao najuspešnija mejnstrim rok zvezda koja je izašla iz britanskog pank pokreta 1970-ih, i kao i svi događaji u njegovoj neortodoksnoj karijeri – tokom koje je prodao ukupno od 40 miliona albuma širom sveta – uradio je to pod sopstvenim uslovima.
– Imao sam zaista sreće, jer kada sam došao u Ameriku, nisam imao pojma šta će se desiti – kaže Ajdol, koji se preselio u Njujork pošto se njegova kultna pank grupa Generation X raspala, i ubrzo se povezao sa gitaristom Stivom Stivensom i moćnim menadžerom KISS-a – Bilom Okojnom.
Priznaje da mu je trebalo vremena da shvati gde se uklapa kada je stigao u SAD jer je bilo mnogo rok bendova koji su stvarali harmonične pesme.
– Nisam tako pevao, ali još više nisam mogao da ostanem u Engleskoj. Taj početni talas panka je bio završen i morao sam da dođem u Ameriku. Makar počeo iznova – iskreno kaže Ajdol.
Za razliku od Kleša i Seks Pistolsa koji su umali političku stranu, kako kaže, Generacija X je govorila više o tinejdžerskim problemima. Shvatio je brzo da je dolazak u Ameriku trebalo da se dogodi gostovanjem na MTV, 1981. godine:
– Bil Ojkon je radio na televiziji i znao je da dolazi ovaj 24-časovni kablovski muzički kanal, i rekao je: „Bićeš savršen za to.“ Ali, u međuvremenu sam morao da ispravim svoju muziku. Morao sam da saznam ko je tačno Bili Ajdol!
Ističe da je prvi znak da će njegova karijera na kraju „biti mega“ pojavio oko dva meseca nakon što se preselio u Ameriku, kada je bio u njujorškom noćnom klubu i čuo di-džeja kako vrti „Dancing with Myself“ – prvobitno pesmu Generation X koja je „već bila početak zvuka Bilija Ajdola“ i upravo je ponovo snimljena i objavljena kao Ajdolov debi solo singl.
Bio je tada svedok „gomile ljudi“ koji su ispunjavali plesni podijum i počeo je da shvata: „Oh, ovo je velika plesna pesma na listi novog talasa“:
– Čoveče, tada sam shvatio! Ovo odgovara na gomilu pitanja. Ne moram da menjam mnogo stvari. Ne moram da nađem ovog novog Bilija Ajdola. Samo moram da budem Bili kakav sam oduvek bio!
Iako Ajdol nikada nije bežao od toga da bude pop idol, i nije brinuo o „prodavanju“ jer je „pravio muziku koju je želeo da pravi“, morao je da se bori za kontrolu nad svojim imidžom.
– Zamenik u mojoj upravi je pokušao da mi pokaže slike „psa radničke klase“ Rika Springfilda kao ’ono što se dešava u Americi’. A ja sam rekao: “Neću češljati kosu i postati Dejvid Kesidi ni za koga!” Ovo sam zaista ja i ovako je kako je, i neću ništa da menjam – ostao je dosledan sebi Bili.
Ova borba za moć došla je do vrhunca 1983. godine, kada su se Ajdol i njegova izdavačka kuća „Chrysalis Records“ razišli oko omota njegovog probojnog drugog albuma „Rebel Yell“. Ali, da bi postigao svoj put, Ajdol je zapravo, kako je ispričao, umešao svog dilera droge.
– Bili smo protiv njihovih rokova. Moj prvi solo album izašao je ’82, a oni su hteli da izdaju sledeći album ’83, ali se godina brzo završavala, jer smo proveli dosta vremena radeći ga. Pokušali su da ubrzaju stvari. Napravljen je omot albuma, ali nije bio sasvim u redu, baš onako kako treba. Oni su pritiskali da što pre album izađe, a ja sam im rekao: “Čekaj malo. Zaista smo naporno radili na ovoj ploči. Upravo smo proveli šest meseci uveravajući se da je ovaj snimak ubitačan. Poslednja stvar koju mogu da uradim je da jebeno ostavim omot koji nije u redu!” Tako sam otišao do Electric Lady i dobio ono što sam mislio da su glavne trake. Dao sam ih svom dileru heroina, Džejmsu – priča iskreno Bili Ajdol.
Kasnije je, kako priznaje, saznao da to nisu bile prave trake, ali to tad nije ni bilo važno jer je uspeo šta je naumio:
– Rekao sam im: “Ovaj tip ima trake. Potrebne su mu pare jer je sa ulice. Dakle, ako petljate predugo i kako ne treba, on će samo da ih proda”. Džejms to ne bi uradio naravno, ali bilo je sjajno! Uplašio ih je na smrt. Oni su mučili nas, mi smo mučili njih i ubrzo su počeli da slušaju. Omot je promenjen, a onda je sve pošlo kako treba. Mislim, zaboga, samo su bili glupi. I posle toga, nikada se više nisu zajebavali sa mnom!
Ajdol, koji je oduvek „uživao u snimanju spotova“ – poput „Dancing with Myself“, koju je režirao reditelj filma „Teksaški masakr motornom testerom“ Tob Huper, i „White Wedding“ inspirisan Borisom Karlofom – postao je superstar MTV, posebno sa albumom „Rebel Yell“. Izdvojila se balada „Eyes Without a Face“, njegov prvi top 10 singl i sveukupno najveći hit u njegovoj karijeri. Ali, kada je snimio spot za „Eyes“ sa režiserom Dejvidom Maletom, imao je problem sa kontaktnim sočivima koja su skoro dovela do doslovnog naziva pesme i pretila da uništi Ajdolov plavooki izgled.
– Bili smo budni tri dana praveći taj video, tako da sam imao kontaktna sočiva veoma dugo. A onda, pošto smo završili rano ujutru, odmah smo tog dana odleteli na predstavu u Feniks. I još uvek sam imao kontaktna sočiva. Igrali smo u nekom koledžu, gde je bio travnjak, pa sam tamo zaspao sa kontaktnim sočivima. Onda me je probudio šerif sa pištoljem u glavi! Imao sam kompletnu odeću Vivijen Vestvud sa šeširom, celu opremu, ali nekom policajcu u Arizoni izgledao sam kao neka vrsta propalice. Mislim, izgledalo je sjajno iako je bilo rupa. Izgledao sam fantastično!
Sočiva su se osušila i izgrabala mu rožnjaču, suze su lile, a policajac mu nije dozvolio da ih izvadi…
– Nije mi verovao kada sam mu rekao da sam sa bendom. Uveo me je unutra i postrojio svu posadu, a i dalje mi nije dao da izvadim sočiva. On je rekao: ’Ne, samo stani tu‘, i pitao je ekipu: „U redu, ko je ovo?“ I svi su uglas rekli: „Šef!“ A ja sam rekao: „U redu, to je to. Skidam ove stvari iz očiju. Idem u bolnicu, jebi ga!’ I tako su me odveli u bolnicu i tri dana su mi previjali oči. Bilo je kao da su moji nervni završeci otkriveni – zaista bolno!
Srećom, Ajdol se oporavio i nastavio da postiže mnoge druge MTV hitove, a njegova karijera ga je odvela do nepredviđenih visina.
Uzgred, Ajdol priprema luksuzno reizdanje povodom godišnjice „Rebel Yell“ sa „prilično dodataka“ za 2024. godinu, a jedna od tih bonus numera će biti „jebena ubistvena verzija“ pesme Rouz Rojs „Love Don’t Live Here Anymore“, koju je Ajdol odložio nakon što je saznao da je Madona snimila sopstvenu obradu R&B balade iz 1978. za njen album „Like a Virgin“.
– Nije ono što očekujete. Moja verzija je jebena rok pesma. Zaista je pevam i zvučim kao da to i mislim. Mora da sam zbog nečega slomljen! Ne znam da li se nešto dešavalo u mom životu u to vreme, ili zašto sam uopšte želeo da uradim pesmu. Verovatno jer sam oduvek tražio obrade koje ljudi nisu mogli da zamisle da pevam, kao što su „Mony, Mony“ i „To Be a Lover“… Ali, ovo je rok verzija!
Bonus video: Koncert Robija Vilijamsa u Beogradu