0
Glumica Mišel Jeo osvojila je Oskara za najbolju glavnu žensku ulogu i upisala se u istoriju kao prva Azijka koja je osvojila Oskara u ovoj kategoriji. Jeo je ostvarila maestralnu ulogu u filmu "Sve u isto vreme", koji je trijumfovao na ovogodišnjoj ceremoniji osvojivši sedam zlatnih statua.
Mišel igra kinesku imigrantkinju koja je uvučena u nezamislivu avanturu, u kojoj sama pokušava da spase svet istražujući paralelne univerzume u kojima se sreće sa životnim putanjama koje je mogla da vodi.
Zanimljivo je da je Mišel Jeo dva puta mislila da je njena karijera zauvek završena. Godine 1995, radeći na filmu „The Stunt Woman“ sa Semom Hangom, jurnula je sa nadvožnjaka od 7 metara na kamion u pokretu. Pogrešno je procenila skok, slomila je pršljen i nekoliko rebara pri udaru. To nije bila njena prva povreda; do tada je skoro deceniju radila kao jedna od najangažovanijih akcionih zvezda u Hong Kongu sa Džekijem Čenom i Džetom Lijem. Ali, to je bila njena najgora nesreća do sada. Jeo je bila ukočena od vrata preko celih leđa, pitajući se zašto je, zaboga, uradila to što je uradila.
– Tada su borbe bile lude. Nema CGI. Bilo je opasno i rizično. Ludo! I neverovatno za gledanje – prisetila se u intervjuu za „Independent“.
Mišel Jeo, 59, je sada jedna od najprepoznatljivijih azijskih glumaca na svetu, a svoj prvi holivudski nastup imala je u filmu o Džejmsu Bondu. Nakon što je krstarila motociklom vezana lisicama za Pirsa Brosnana u „Sutra ne umire nikad“, Jeo je preuzela glavnu ulogu u filmu „Pritajeni tigar, skriveni zmaj“.
Da je njeno glumačko umeće oštro kao njeni bodeži, dokazala je glumeći kurtizanu sa zlatnim srcem u „Memoarima jedne gejše“ i kapetana Zvezdane flote u „Zvezdanim stazama: Otkriće“. U skorije vreme, ona je glumila žestoko zaštitničku, neverovatno šik majku u svetski popularnom ostvarenju „Crazy Rich Asians“.
U filmu „Sve u isto vreme“ Jeo je Evelin Vang, preopterećena kinesko-američka imigrantkinja čiji su problemi lični (njen muž će uskoro podneti zahtev za razvod), profesionalni (njena perionica veša je pod revizijom) i kosmički (njen univerzum se suočava sa sveobuhvatnim zlom koje samo ona može da pobedi).
– Bilo je oslobađajuće. U Evelin sam prepoznala određeni tip žene koje viđamo svakodnevno. Te majke, tetke, bake, koje su tamo u Kineskoj četvrti, ili u supermarketu, niko nikada ne primećuje. Samo prolaze pravo pored njih. Htela sam da im dam glas. Želela sam da od njih napravim superheroje. One su neko kao tvoja mama ili tvoja baka – rekla je u pomenutom intervjuu i dodala:
– Neki ljudi čekaju ceo život i prilika možda nikada neće doći. Bila sam strpljiva. Nikad nisam prestala da učim. I tako sam bila spremna kada se ukazala prilika.
Mišel Jeo je rođena u porodici više klase u Maleziji. Preselila se u London sa 15 godina da bi studirala balet na Kraljevskoj akademiji za igru, ali je ubrzo povreda leđa uništila te snove i umesto toga je krenula na glumu. Kada se vratila kući nakon diplomiranja, njena majka ju je prijavila na takmičenje za mis Malezije. Ona je pobedila.
Archival footage of Michelle Yeoh as Miss Moomba was not expected https://t.co/7dMDkMfFhx
— Josh Taylor (@joshgnosis) March 14, 2023
Sudbinom, Jeo se ubrzo našla na snimanju reklame za satove sa Džekijem Čenom. Pošto ne priča tečno kineski, nije dobro razumela ponudu za snimanje reklame koju je dobila telefonom. Rečeno joj je da će joj partner biti Sing Lung, a tek kada je stigla na snimanje, shvatila je da je u pitanju svetska zvezda, Džeki Čen.
Njena prva filmska uloga stigla je ubrzo nakon toga, u filmu “The Owl vs Bumbo” 1984. Bila je prikazana kao devojka u nevolji.
– Akcioni filmovi u Hong Kongu ranih osamdesetih bili su klub za dečake. Žene? Uvek smo bile zaštićeni ili branjene.
Između bisera i padanja u nesvest potrebnih za njenu ulogu, Jeo je željno posmatrala sekvence borbi:
– Bilo je to kao razrađen, koreografisan plesni komad, samo što nema muzike, i OK, imaju oružje umesto haljinice… Ali, znala sam da mogu to!
Za svoj drugi film, rekla je producentima da želi da se okuša u borbi.
– Mislili su da sam ljuta, ili luda, ili oboje! Ošišala sam kosu i naporno sam trenirala. Ujutru bih trčala s njima, a onda bismo vežbali u teretani do sedam uveče. U roku od godinu dana, Jeo je bila glavna u svom kung-fu filmu “Yes, Madam!”.
Godine 1988. Jeo se udala za Diksona Puna, suosnivača D&B filmova, jednog od najvećih studija u Hong Kongu u to vreme. Ovo je bio drugi put kada je mislila da je njena karijera gotova. Odlučila je da se povuče iz glume da bi bila supruga i majka.
– Zadivljena sam ženama koje mogu da žongliraju sa neverovatnom karijerom, majčinstvom i porodicom. Ne mogu. U tom trenutku sam shvatila da ako se udam, onda je to ono na šta želim da se fokusiram. Veoma sam posvećena osoba i znala sam da ne bih mogla da budem najbolja žena, a nadam se i majka, da me mesecima nije bilo na snimanju. Nisam znala kako da to uravnotežim. Želela sam da mogu da putujem sa svojim mužem. Želela sam da budem deo njegovog života i da to bude naš život – priznala je u jednom intervjuu.
Tada je imala samo 25 godina i tek je počela karijeru, ali za nju je to bila laka odluka, „to nije bio težak izbor. Bio je izbor. To je bio moj izbor.“ Jeo, nažalost, nije mogla da ima decu.
U roku od četiri godine, ona i Pun su se razveli:
– Nikad nije lako kada prolazite kroz razvod, pogotovo ako ste javna ličnost, ali su novinari bili toliko puni poštovanja. Napisali su da moji fanovi čekaju moj sledeći film, a ja sam se pitala otkud meni fanovi.
Ubrzo se vratila na posao, boreći se protiv kriminala zajedno sa Džeki Čenom u filmu „Supercop“ iz 1992. Međunarodnu pažnju privukla je zahvaljujući ulozi Bond devojke u filmu „Sutra ne umire nikad“.
– Bond je bio spreman za promene. Bond je morao da evoluira jer se baza obožavatelja takođe razvijala. Žene su birale filmove za gledanje, a mi ne želimo uvek da gledamo one u kojima smo seksualizovane – kazala je Jeo u pomenutom intervjuu ističući:
– Samo kada vam se pruži prilika da učestvujete, možete napraviti razliku!
„Sve u isto vreme“ nije prvi film u kojem je glumila Mišel Jeo, a da je pomerio lestvicu za azijsku kinematografiju. „Pritajeni tigar, skriveni zmaj“ iz 2000. bio je prvi na stranom jeziku koji je probio 100 miliona dolara u SAD. Međutim, Jeo odbacuje pretpostavke da je uspeh na blagajnama doprineo promenama u odnosu na stav prema Azijatima na platnu.
Podseća na sve Oskare koje je taj film dobio, kao i „Parazit“ 2020, ali ističe da nijedan glumac nije hvaljen, kao da je „nagrađivanje azijatskih glumaca korak predaleko kada je reč o Akademiji“. Do sada!
– Zato je važno da kažamo iznova i iznova – Ako volite ovaj film, postoji razlog zašto. Tamo ima pravih ljudi koji čine da se osećaš onako kako se osećaš! Ne želimo više da budemo neprimećeni. Toliko smo dugo čekali, ima toliko priča koje treba ispričati. Želimo da vidimo naša lica na ekranu. Kao i u slučaju svih manjina – trebalo je neko vreme da stignemo tamo gde smo. Ali, mi smo ovde. Moramo da shvatimo ovu odgovornost veoma, veoma ozbiljno i da se pobrinemo da priče koje izlaze ne budu prenagljene, da budu negovane i ispričane na najbolji način!
Bonus video: Oskar – kako je protekla 95. dodela? Ivan Aranđelović i Kosta Peševski
