4
Jeste, ja sam predložio Emira Kusturicu za članstvo u Odeljenju za jezik i književnost Srpske akademije nauka i umetnosti, kaže za Nova.rs književnik i akademik Matija Bećković.
– Nije ovo prvi put da sam predložio Emira Kusturicu, jer sam ga predlagao i u ranijim izbornim ciklusima za SANU – objasnio je Bećković za naš sajt.
Međutim, predloženi kandidat za koga se Bećković ponovo založio u novom izbornom ciklusu u SANU, tu je počast odbio, uz ovakvo obrazloženje:
– Teška srca sam donio odluku da se zahvalim Odjeljenju jezika i književnosti SANU na kandidaturi za članstvo u uglednoj ustanovi i da, evo, ljubazno zamolim brisanje moga imena i prezimena sa pomenutog spiska – naveo je juče Emir Kusturica u otvorenom pismu.
Reditelj je, ne pominjući Bećkovića, to dodatno objasnio time da je predsednik SANU, Vladimir Kostić „telefonskim razgovorom obavestio Odeljenje za jezik i književnost kako bi trebalo oni da ga predlože za članstvo“, dodajući:
– A ne novostvoreno Odjeljenje za umetnost gdje su kandidati scenski umjetnici i što predstavlja medij u kojem sam postigao najveće rezultate. Takva kandidatura bi odgovarala zdravom razumu i čitavom postupku dala smisao. Ovako, ta su vrata otvorena vrednim umjetnicima, ali onima čija politička korektnost je jači izraz, nego njihovo djelo – ocenio je reditelj.
Međutim, „prozvani“ Kostić je na ovo uzvratio otvorenim pismom u kome demantuje Kusturičine navode, objašnjavajući da u „proceduralnom smislu, Odeljenje jezika i književnosti nije do sada kandidovalo gospodina Emira Kusturicu kao kandidata na izborima za članstvo u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, koji su planirani za novembar ove godine“.
– Koliko je meni poznato, gospodin Emir Kusturica je, kao uostalom i svi drugi razmatrani stvaraoci, evidentiran kao jedan od mogućih kandidata odeljenja o kojima će se tek glasati u nekoliko krugova tokom narednih meseci, i to na predlog akademika Matije Bećkovića. Uostalom, na isti način i na istom odeljenju gospodin Emir Kusturica je bio predložen i u izbornom ciklusu 2018. godine. Ideja da sam ovoga puta izvršio uticaj na akademika Matiju Bećkovića da ga predloži, zvuči mi krajnje apsurdno. Nisam kontaktirao Odeljenje za jezik i književnost, a svakako ne predlagača, i to će verujem, sami potvrditi i oni koji ovo odeljenje vode i oni koji su njegovi članovi – naveo je Kostić.
Na Kusturičin stav da mu nije mesto u Odeljenju za jezik i književnost SANU, već u novoosnovanom Odeljenju za scensku umetnost, Bećkovićev odgovor je kratak – „Verovatno“! Književnik i akademik ne želi da komentariše ni Kusturičin zahtev za brisanjem sa spiska potencijalnih kandidata za akademika SANU, smatrajući da je dovoljno rekao.
Reditelj se, takođe, u otvorenom pismu osvrnuo i na Kostićevo viđenje budućnosti Kosova i Metohije:
– Ono se razlikuje ne samo od ćutljive većine u SANU, nego je potpuno u skladu sa soroševskim viđenjem okupiranog Kosova i Metohije, ali i budućnosti Srbije. Dugo će se čekati odgovor na poziv Bećkovića, Pipera, Tešića, Danojlića o neophodnosti isticanja stava SANU u vezi sa statusom i budućnošću Kosova i Metohije – naveo je Kusturica.
Kostić mu je to uzvratio rečima da reditelj „ne zna šta on misli o tragediji otetog Kosova i Metohije„, dodavši:
– Ne želim da se po pitanju patriotizma nadgornjavam sa bilo kim, pogotovu ne sa onima koji koriste jeftine denuncijacije o soroševskim viđenju problema, organizacije sa kojom nikada nisam imao nikakav kontakt. SANU i njeni članovi pojedinačno nisu ćutali o Kosovu i Metohiji – pitanje je samo da li neko to želi da vidi. Ili pročita.. A ima dosta i da se vidi i da se pročita – reči su Vladimira Kostića.
Na novo sučeljavanje stavova oko Kosova i Metohije reditelja i predsednika SANU Matija Bećković ne želi da se osvrće, jer je o tome „više puta pričao“.
– Da se ne ponavljam, dovoljno je pogledati video u kome sam sve već ispričao. I svako ko želi da zna moj stav, trebalo bi da potraži taj video – kazao nam je Bećković.
A pre nekoliko dana Matija Bećković je u video obraćanju apelovao da je „neophodno da se Srpska akademija nauka i umetnosti i svi njeni članovi izjasne i saopšte svoj stav o najaktuelnijem i najvažnijem pitanju Srbije i srpske nacije – Kosovu i Metohiji“.
Književnik je ocenio da je Kostićeva izjava da KiM ne pripada Srbiji de fakto i de jure „njegovo lično mišljenje na koje ima pravo, ali da mišljenje predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti ne može biti lično“.
Podsetio je i da je to mišljenje „proizvelo nedoumice oko toga šta je stav SANU o KiM“, dodavši:
„Da bismo bili načisto, neophodno je da se Srpska akademija nauka i umetnosti zvanično izjasni i u ovom presudnom času – onlajn i oflajn saopšti svoj stav, odnosno da se izjasne svi njeni članovi – jer su se predsedništvo i njen izvršni odbor već nemušto izjasnili. Ako to ne učini Odeljenje književnog jezika ne bi smelo da ćuti i javnost ostavi bez svog jasnog i nedvosmislenog odgovora“, zaključio je Matija Bećković.
U odeljenju SANU koje se u čitavoj ovoj „prepisci“ najčešće pominjalo – Odeljenju za jezik i književnost povodom ovog „slučaja“ nisu želeli da se oglašavaju. Nisu želeli da komentarišu čitav izborni proces, niti spisak potencijalnih kandidata za ovo odeljenje. Samo su za naš sajt precizirali da lista potencijalnih kandidata još uvek nije zvanična.
– Spisak umetnika koji će se naći na listi kandidata za SANU biće poznat u maju – rečeno nam je u Odeljenju za jezik i književnost SANU.
Pored Kusturice, za članstvo u ovom odeljenju predloženi su pisci Radovan Beli Marković, Selimir Radulović, Mihajlo Pantić, Goran Maksimović, Miroslav Maksimović, Zoran Živković, Vladan Matijević, kao i Dragan Stanić, Milo Lompar, Rajna Dragićević, Radivoje Mikić, Marko Nedić, Milivoj Nenin, Zorica Nestorović i germanista Miodrag Loma. Potencijalni kandidati Vladan Matijević, Zoran Živković, Radovan Beli Marković nisu bili radi da pričaju na ovu temu, a još jedan od predloženih, pisac Mihajlo Pantić imao je jednu poruku:
– Hvala svima koji su me predložili. A jedino što mogu da kažem jeste da je jako dobro što je prvi put ukazana mogućnost predlaganja ličnosti iz drugih umetničkih oblasti, jer će time SANU konačno ispuniti svoje puno ime – Srpska akademija nauka i umetnosti.
Sam izborni proces u SANU odvija se tako da tokom ovog i narednog meseca odeljenja i ogranci ove institucije formiraju svoje predloge, a potom se svi predlozi vraćaju na glasanje odeljenjima.
Taj, prvi krug glasanja, završava se do kraja maja, a u junu se predlozi kandidata koji su dobili natpolovičnu ili dvotrećinsku većinu na glasanju u odeljenjima prosleđuju Predsedništvu. Potom će u septembru sa tim rezultatima biti upoznata javnost, te će tri nedelje trajati rok za dostavljanje primedbi, a u oktobru će se svi članovi SANU upoznati sa predlozima koji su prošli glasanje.
Glavni izbori će biti održani 4. novembra, na Izbornoj skupštini SANU.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
