Manjim delom jesam, ali većim delom nisam očekivao da ću dobiti Ninovu nagradu, kaže Svetislav Basara nakon što je saopšteno da je po drugi put dobitnik ovog prestižnog književnog priznanja.
– Sumnja mi je bila veća od nade. Moji romani se povlače po izborima za Ninovu nagradu od 1989. godine, ulazili su i u najuži izbor, a od tih 39 godina dobio sam je, evo, drugi put. Veća je u tom smislu šansa da se ne dobije nego da se dobije – navodi Basara.
Na pitanje kako doživljava Ninovu nagradu, Basara kaže da se oko ovog prizanja svake godine podigne prašina, ali da „gungula oko nje traje 15 dana uoči i nakon dodele i onda se zaćuti do sledeće godine.
Kontraendorfin, kojim je nazvao roman, laureat 67. Ninove nagrade objašnjava kao „hormon nesreće“.
– Kontraendorfin je termin iz fiktivne endokrinologije, hormon je nesreće, i njime se objašnjavaju uzroci posrtanja u istoriji, dakle kao da nisu posledica istorijskih okolnosti, nego kao da nam je potrebna medicinska pomoć – priča Basara uz osmeh.
On je, odgovarajući na pitanje novinara u redakciji Nina, naveo i da je potrebno odeliti njegov publicistički angažman od pisanja romana.
– Ono o čemu pišem u „Kontraendorfinu“ različito je od onoga što i kako pišem u kolumnama i esejima – ističe Basara.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare