0
Pre godinu dana svet je obišla vest da je preminuo gigant savremenog muzičkog pozorišta Stiven Sondhajm. Autor kultnih mjuzikala kakvi su "Priča sa zapadne strane" ili "Začarana šuma" imao je 91 godinu.
I 12 meseci kasnije, dok se predstave za koje je napisao muziku još uvek s uspehom igraju na Brodveju i širom sveta, objavljeni su memoari slavnog kompozitora iz pera američkog autora i novinara Pola Salsinija. Zamišljeni kao svojevrsna hronika odnosa novinara, svojevremeno urednika jedine publikacije posvećene Sondhajmu „The Sondheim Review“ i velikog kompozitora memoari čitalačkoj publici donose priče između dvojice prijatelja, Stivenova pisma Polu, beleške „titana mjuzikla“…
Ali, desilo se nešto nesvakidašnje… Kada je već knjiga otišla u štampu američki novinar otkrio je pravo blago vezano za Stivena Sondhajma. Naime, pronašao je kopiju prvog mjuzikla legendarnog američkog kompozitora na jednom zaturenom kompakt disu.
Napisao ga je Sondhajm za predstavu Vilijams koledža daleke 1948. godine. Sondhajmu je bilo 18 godina kada je napisao muziku za predstavu „Phinney’s Rainbow“, komad koji je imao tek četiri izvođenja, a na scenu je postavljen zahvaljujući teatarskoj organizaciji pri koledžu Vilijams „Cap and Bells“.
Tek kad je završio nedavno objavljene memoare „Sondhajm i ja: Otkrivanje muzičkog genija“ (Sondheim & Me: Revealing a Musical Genius) autor i novinar Pol Salsini pronašao je kompakt disk među silnim materijalima koje je skupio dok je pisao. I iznebuha shvatio da sadrži prvu Sondhajmovu muzičku avanturu u teatru.
– Pustio sam je i pomislio: „Bože, ovo je takva retkost. Zapravo, veliko otkriće“ – izjavio je Salini za agenciju AP.
Ta školska predstava bila je ispunjena Sondhajnovom muzikom i stihovima koje je Stiven napisao zajedno s još jednim studentom Džosajom Hortonom. Tokom čitave predstave Sondhajm je sedeo za klavirom i muzicirao, bez podrške ijednog drugog instrumentaliste ili orkestra.
I šta je tada taj mladac, željan uspeha, uradio? Pa, stavio je diktafon na klavir i usnimio čitavu predstavu.
Komad je bio satira koja se „vrti“ oko koledža nazvanog „Swindlehurst Prep“. Studenti tog koledža podeljeni su na tri „tipa“: atlete, vukove i intelektualce. I kada je direktor odsutan, studenti podivljaju. Jedna od replika komada glasi:
„Studenti su odurni“.
A onda sledi ovakav odgovor:
„Ni koledž nije ništa bolji“.
Stiven Sondhajm napisao je 25 numera za komad „Phinney’s Rainbow“, uključujući i jednu baletsku kompoziciju. U predstavi je igralo čak 52 studenata. Nažalost, bili su to sve muškarci, jer Vilijams koledž je tek 1971. godine omogućio damama da pohađaju ovu školsku ustanovu. A budžet za predstavu iznosio je tek nešto više od hiljadu dolara.
Na tom nedavno otkrivenom disku je čak 19 od tih 25 kompozicija, koje ukupno traju sat vremena i 20 minuta. Disk s muzikom bio je negde zaturen pa novinar, na svoju veliku žalost, nije mogao, bar na neki način, da ga uvrsti u knjigu. A ni sam ne zna kako mu je isprva pao u posed. Veruje Pol Salsini da još neko poseduje sličan disk, međutim ništa nije zavedeno u Kongresnoj biblioteci, ili u arhivi koledža Vilijams u Masačusetsu.
Iako je zvuk na disku prilično loš, pride uz smeh, lupanje dlanom o dlan, koji u trenucima nadglašavaju stihove numera, opet je ovo otkriće tako uzbudljivo. Neke od tih prvih pesama nagoveštaj su kakav će div muzičkog teatra Stiven Sondhajm postati. Primera radi već prva kompozicija „How Do I Know?“ otkriva temu kojoj će se Sondhajm tokom karijere često vraćati – žudnja, žudnja za ljubavlju, za naklonošću:
„Kad sam pitao kada će, rekla si – znaću. Ali, kako ću znati kad kažeš – ne. Ne znam stvarno…“
Sondhajm, koji je preminuo krajem novembra 2021. u 91. godini, važio je za diva muzičkog teatra. Uticao je na generacije kompozitora s mjuziklima kakvi su „Priča sa zapadne strane“, „Svini Tod“, „Mala noćna muzika“, „Džipsi“, „Začarana šuma“…
Čak šest od Sondhajmovih mjuzikala ovenčani su Toni nagradama za najbolju originalnu muziku, a tokom plodne karijere dobio je pet Olivije priznanja, Predsedničku medalju časti, Oskara (za pesmu iz filma „Dik Trejsi“), Pulicera… Postao je 2008. godine i laureat Tonija za životno delo.
Upravo komad za koji je otkrivena Sondhajmova prva primenjena muzika omogućio mu je „staze slave“. Jer, teatarska organizacija sa koledža potpisala je ugovor s izdavačkom kućom „Broadcast Music, Inc.“ prodavši prava na objavljivanje tri kompozicije: „Phinney’s Rainbow“, „How Do I Know?“ i „Still Got My Heart“.
Salsini, koji danas predaje na univerzitetu na kojem je završio novinarstvo – Market, namerava da sav Sondhajmov materijal koji je pronašao pišući knjigu, kao i taj famozni CD, donira univerzitetskom istraživačkom centru koji je otvoren za javnost. Dakle, svako ko ubuduće ode u univerzitetsku biblioteku moći će da čuje Sondhajmove pionirske poduhvate na polju kompozicije.
Pol Salsini je dobro znao Stivena Sondhajma pa je tako siguran i kako bi reagovao na ovo otkriće, ali i budući dom rane muzike:
– Ne bi nikako voleo da se svetu predstave stvari iz njegovih mladih dana, pa ne mislim da bi odobrio ovo. Međutim, nije me briga. Ja sam novinar, i ovo je vest!
Bonus video: Glas, dirka, bas