1
Sav vaš trud, rad, znoj, suze i krv neko je video i nagradio. I to ne bilo ko, nego prvaci Narodnog pozorista u Beogradu, koji su bili u žiriju ove godine. Samim tim i dobijate vetar u leđa za nove pobede, ali isto tako to znači da nivo ne sme ni malo da opadne, naprotiv, svaka sledeća predstava mora da bude sve bolja, kaže za Nova.rs balerina Tatjana Tatić, dobitnica Nagrade "Nataša Bošković" za najbolju interpretaciju klasičnog ili neoklasičnog stila u oblasti baletske umetnosti koju dodeljuje Udruženje baletskih umetnika Srbije (UBUS).
Prva solistkinja Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu dobila je ovo priznanje za ulogu Tatjane u predstavi „Evgenije Onjegin“ u koreografiji Lidije Pilipenko. U obrazloženju žirija ističe se da je ulogu gradila posredno, nenametljivo, nijansirajući je od mladalačke poletnosti do ozbiljnosti i dramske izražajnosti formirajući upečatljiv karakter junakinje.
Tatjana Tatić rođena je 1995. u Pančevu gde je i napravila prve korake na prstima u Osnovnoj baletskoj školi „Dimitrije Parlić“ u klasi Svetlane Bučevac. Školovanje je nastavila u Srednjoj baletskoj školi „Lujo Davičo“ u Beogradu u klasi Ive Bojović, a nakon diplomiranja postala je član nacionalnog teatra. Od 2016. godine nastupa u naslovnim ulogama u baletima – Svanilda u „Kopeliji“, Kitri u „Don Kihotu“, Aurora u „Uspavanoj lepotici“, Maša u „Krcko Oraščiću“. Zablistala je i kao beli i crni labud (Odeta i Odilija) u „Labudovom jezeru“.
Zanimljivo je da je od te 2016. svake godine nagrađena za svoje interpretacije. Tako su nanizala priznanja: Nagrada „Nataša Bošković“ za uspeh u ansambl deonicama u baletu „Kopelija“, Nagrada „Radomir Vučić“ za najuspešnijeg igrača u sezoni, Pohvala Narodnog pozorišta 2018. za uspeh u protekloj sezoni, a naredne godine Nagrada Narodnog pozorišta za glavnu ulogu Odete/Odilije u baletu „Labudovo jezero“.
Od 2019. Tatjana Tatić je član trupe Sergeja Polunjina sa kojom je gostovala na brojnim scenama u inostranstvu a sledeća će biti 1. decembra kada će izvesti balet „Romeo i Julija“ u Rojal Albert holu u Londonu.
Da li vas je iznenadila Nagrada „Nataša Bošković“?
– U novu sezonu sam ušla sa željom da bude po starom, da se naša profesija vrati na scenu punom parom, da možemo da igramo cele predstave sa punim kapacitetom ljudi. Zato o nagradama nisam razmišljala i zbog svega toga je ovo bilo veliko iznenađenje.
Po čemu se izdvaja uloga Tatjane u baletu „Evgenije Onjegin“ u odnosu na druge balete? Šta je bio izazov u odnosu na prethodne velike uloge koje ste ostvarili?
– Balet „Evgenije Onjegin“ se razlikuje od svih u kojima sam igrala do sada. Pre svega je neoklasičan stil, što znači da pokreti vrlo liče na klasičan stil ali su dosta slobodniji, a ja se do sada sa time nisam susretala. Ono što je najvažnije u ovoj predstavi je to što je više dramska od drugih. Mnogo se radilo na Tatjaninim emocijama, na glumi koja je morala biti dočarana u svakom segmentu. A Tatjana se zaista menja kako predstava odmiče. Primabalerina Duška Dragićević, sa kojom sam vežbala, mnogo mi je pomogla da iz sebe izvučem maksimum, sve što imam, i bez njene pomoći zaista ne bih uspela da iznesem ovu ulogu. Kao ni bez svog partnera Jovana Veselinovića koji je tumačio Evgenija Onjegina.
Šta je bilo presudno da vam balet bude profesija?
– Na balet sam krenulo rano, imala sam samo četiri godine. Ali presudno da ostanem u njemu bila je scena. Za mene zaista ne postoji srećnije mesto nego ta scena, za koju žive istinski umetnici. Nekad mesecima radimo u sali, svakodnevno po vise sati i onda izađemo na tu scenu na kojoj budemo dva do tri sata, zavisi od duzine predstave, ali vredi svaki minut.
Osim savršene tehnike, šta još vrhunski baletski umetnik mora da poseduje?
– Ono što zaista vrhunskog igrača izdvaja to je umetnost. Emocije. Svako može da dođe do savršene tehnike, sve zavisi od toga da li ste voljni da budete u sali po ceo dan ili ne. I čak bez nekih prirodnih predispozicija, može se sve uvežbati i usavršiti. Ali, duša ne. To je nešto sa čime se rodiš. Umetnik mora da „pređe rampu“ koja je između njega i publike, a to zaista ne može svako. Na svaku predstavu treba izaći da dušom i srcem na „izvol’te“ , tada ste vrhunski igrač, čak i ako nemate vrhunsku tehniku.
Školovali ste se u Srbiji. Da li ste imali prilike da se usavršavate u inostranstvu?
– Kao mlađa nisam imala tu šansu, a sada kao malo iskusnija balerina dosta putujem i gostujem po celom svetu, tako da mogu da uporedim svoje znanje i napredak. Igrala sam na scenama u Nemačkoj, Italiji, Belgiji, Holandiji, Kini, Izraelu, Austriji, Engleskoj, Rusiji, Bugarskoj, Slovačkoj… i u regionu, naravno, u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Sloveniji, Crnoj Gori.
Vaš talenat prepoznao je i veliki Sergej Polunjin. Koliko znači što vas je odabrao da budete član njegove trupe?
– Danas ne postoji veća zvezda od Polunjina i to što me je izabrao za mene je i dalje jedan predivan san. Od njega i koreografa kojima je on okužen može se mnogo naučiti i to je zaista neverovatna prilika za svakog mladog igrača. A iskustvo koje sam imala igrajući predstave u produkciji „Poluninink“ je neprocenjivo. Za sada su to bili baleti „Romeo i Julija“ u Veroni, „Fraudulent smile“ u Tel Avivu i Haifu i „Little Red and the Wolf“ u Moskva. U decembru nas očekuje nastup u Rojal Albert holu u Londonu sa velikom predstavom „Romeo i Julija“.
Mladi ste a već ste nosilac repertoara u nacionalnom teatru. Koje naslovne uloge su još ostale da odigrate iz klasičnog repertoara?
– Od najpoznatijih baleta, a da ih mi imamo na repertoar, ostale su mi još uloge u „Žizeli“ i „Bajaderi“. Zanimljivo je da sam „Bajaderu“ spremila pre dve godine i devet dana pred moju premijeru je proglašeno vanredno stanje zbog kovida. Srećom, sada nastavljam sa spremanjem uloge i ove sezone će biti na sceni. Raduje me što se ove godine obnavlja i predstava „Kraljica Margo“ u kojoj ću tumačiti istoimenu ulogu. Priželjkujemo obnovu baleta „Žizela“, ove ili sledeće sezone. Moja velika želja, a nemamo taj balet trenutno na repertoaru, jeste uloga Julije u „Romeu i Juliji“. I, naravno, volela bih da mi se pruži prilika da zaigram naslovne uloge na nekim scenama najprestižnijih pozorišta na svetu.
Deluje da vas zanimaju samo gostovanja a ne ostanak.
– Da, da, nemam želju da se bilo gde zadržavam. Želela bih da nastavim sa gostovanjima u inostanstvu, ali mislim da nikada ne bih menjala svoje pozorište za neko drugo.
Zbog čega je banatska ravnica za vas, za sada, nezamenljiva oaza?
– Zbog moje porodice i mojih kuća. Gde god da sam na svetu bila, u najlepšim svetskim metropolama, jedva sam čekala da dođem kući, u moje Pančevo, da sednem pored Tamiša i pijem kafu sa svojim najbližima.
Poznato je da je vek baletskog igrača kratak. Gde sebe vidite u budućnosti, u savremenom baletu, kao koreografa, pedagoga… ili nešto sasvim drugačije?
– Savremeni balet me nikada nije preterano privlačio, ali videćemo šta godine nose. Pedagogija me zanima i njoj se već bavim. Prošle godine sam otvorila svoju školu baleta i nazvala je jednostavno „Tatjana Tatić“ na dve lokacije, u Beogradu i Pančevu. Držim časove klasičnog baleta za decu i rekreaciju uz balet za odrasle. I sa pedagoškim radom neću stati, jer nema lepšeg osećaja kada svoje znanje i iskustvo možete nekom da prenesete i iskreno uživam u tome. A videćemo još šta sve čeka…
Bonus video:
Rade Marjanović: Kako sam spojio rokersko srce i tamburašku dušu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
