"Kakva se poruka šalje Vojvodini?" Medenica: Opasno imenovanje nacionaliste Pejakovića na čelo SNP

Navikli smo da umetnici i drugi "radnici u kulturi" koji podržavaju ovaj režim nisu nužno, sa retkim izuzecima kao što je direktor Narodnog pozorišta u Beogradu Bule Goncić, i na rukovodećim mestima u institucijama kulture, već da režimu više služe kao "simbolički kapital".

Novi direktori Drame i Baleta SNP u Novom Sadu kao da prekidaju s tom praksom - sada imamo slučaj da se "teška artiljerija" iz redova "kulturnjaka" koji su pristalice SNS-a dovode na čelo jedne vrlo značajne institucije kulture. Postavlja se pitanje kakva je to poruka i kome je upućena. Da li je upućena svima radnicima u kulturi u Srbiji, te bi onda ona glasila - pravila igre su se promenila, sada samo najodaniji i najproverniji kadrovi mogu da vode institucije kulture? Ili je pak poruka poslata Vojvođanima, pre svega naprednjačkom kadru iz Pokrajine, i onda bi ona glasila - počela je čistka nepouzdanih i neposlušnih vojvođanskih aparatčika (čitaj: sukob s Mirovićevom strujom u okviru SNS-a). Po informacijama koje stiižu iz Novog Sada, reklo bi se da se pre igra ova druga igra.

U prilog ovakvom tumačenju ide činjenica da je posle poslednjih izbora Maja Gojković, jedan od najiskusnijih, najistaknutijih i najpouzdanijijh lidera SNS-a bukvalno preko noći "vraćena" iz Beograda, s mesta ministra kulture koje je imala u prethodnom mandatu i za koji se zna da je želela da ga zadrži, u njen rodni Novi Sad da tamo, sa svojim autoritetom, reši unutarstranačke sukobe (javna je tajna da je Novi Sad slaba karika u SNS-ovom čeličnom lancu vlasti koje pokriva apsolutno celu Srbiju).

Što se tiče samih novih kadrovskih rešenja u SNP-u, ona jesu iznenađujuća ali to ne znači i da su nužno loša. Aja Jung ima puno iskustva u rukovođenju u oblasti plesa, godinama je s uspehom vodila Beogradski festival igre koji je svojedobno i pokrenula s rediteljem Nebojšom Bradićem. Doduše, to je bio i jeste privatni projekat (koji poslednjih godina, doduše, a pik je bio upravo u mandatu Maje Gojković kao ministarke kulture, dobija sve više državnog novca). Dakle, ostaje da se vidi kako će se snaći na poziciji rukovođenja, prvi put u njenoj karijeri, jedne državne institucije kakav je Balet SNP-a.

Što se Pejakovića tiče, nije mi poznato da ima bilo kakvog iskustva u rukovođenju ustanovama kulture, državnim ilii privatnim, a takođe je reč o nekom ko je, za razliku od Jung, promovisani nacionalista, te iz oba ova razloga njegovo imenovanje doživljavam kao mnogo više upitno i, ako hoćete, opasno. On može biti pokazatelj da, posle desetak godina krivudave kulturne politike, ta politika sad definitivno skreće u desno, u pravcu najtvrdokornijeg nacionalizma, konzervativizma, repatrijarhalizacije...

Poslednje, ali ne i najmanje važno: kakva se poruka Novom Sadu i Vojvodini šalje kada se na rukovodeća meste ne dovodi samo jedan, već dva "stručnjaka" koja nisu iz Vojvodine - Jung je iz Beograda, a Pejaković čak iz druge zemlje, iz BiH, odnosno Banjaluke.

Bonus video: Teatrolog Ivan Medenica o odjecima otvaranja Bitef-a: Zašto je govor Mila Raua poseban?