"Ljudi danas po difoltu misle da fotografija nije istinita, pre nego da jeste. Uostalom, sasvim je normalno da se to dešava kada imamo apsolutnu zloupotrebu vizuelnih prizora od strane onih kojima se nekada nedvosmisleno verovalo - medija. Ipak, fotografija u određenim okolnostima i dalje ima veoma značajnu ulogu i moć da prezentuje istinu", kaže Marko Risović, fotograf, autor fotografije blokiranog mosta Gazela u subotu koja je imala ogroman broj šerova i lajkova na društvenim mrežama i na neki način postala i simbol prošlonedeljnog ekološkog protesta.

Fotografija Marka Risovića imala je desetine hiljada lajkova posle samo nekoliko sati od kako je postavljena, a na kraju dana podelio ju je i Novak Đoković. Risović je dokumentarni fotograf, koji je radio i kao fotoreporter, i deo je fotokolektiva Kamerades. On kaže da nije očekivao ovakav uspeh fotografije, kao i da mu je drago što je Đoković podelio, ali da mu je od te činjenice draže to što se srpski teniser oglasio jer njegovo mišljenje može imati veliki uticaj, piše „N1„.

Odjek svoje fotografije u javnosti tumači kao sticaj okolnosti. „Desila se jednostavna stvar – u trenutku kada su ljudi tražili informaciju o masovnosti, broju ljudi, vizuelnom identitetu protesta u subotu, moja fotografija se pojavila među prvima koje pružaju tu informaciju na mrežama. Inicijalno velika gledanost zbog broja pratilaca na mom nalogu kao i „relevantnost“ mene kao izvora (pretpostavljam, nisam uveren u to) jer da radim za velike medijske kuće i pa mi se stoga „može verovati“, doprineli su tome da se fotografija proširi neverovatnom brzinom“, smatra fotograf.

„Takođe, mislim da su svi ljudi koji su učestvovali u protestu tog dana kao i mnogi drugi koji ga podržavaju ali nisu bili na ulicama iz raznih razloga, tražili upravo fotografije koje bi kod njih podstakle osećaj nade da se ovi protesti mogu omasoviti i dovesti do željenog ishoda. Misim da moja fotografija veoma efektno komunicira upravo taj osećaj“, dodaje Risović.

On smatra da je moć fotografije je odavno umanjena jer se načini njenog čitanja i tumačenja menjaju.

„Mi smo zatrpani vizuelnim informacijama i suština se u tom mnoštvu vrlo brzo izgubi. Sa druge strane, fotografija se od medija kojem se nedvosmisleno veruje i koji postoji da bi prikazao i preneo neku ultimativnu istinu, pretvorila u medij koji je podložan konstantnom preispitivanju o istinitosti i relevantnosti – dakle u svoju suštu suprotnost. Ljudi danas po defaultu misle da fotografija nije istinita, pre nego da jeste. Uostalom, sasvim je normalno da se to dešava kada imamo apsolutnu zloupotrebu vizuelnih prizora od strane onih kojima se nekada nedvosmisleno verovalo – medija. Primer izveštavanja većine domaćih, od strane države instruiranih i kontrolisanih kuća o protestima, sa tolikim fabrikovanjem laži i polu-istina, je upravo savršen odraz negativne upotrebe fotografije i vizuelne komunikacije u celini“, navodi on.

Bonus video: Šta je Đoković hteo da kaže?