Izložba fotografija "Dobro došli na Goli otok"

Fotografije Milomira Kovačevića, kako navode u KCB-u, predstavljaju poziv da konačno fizički, pomoću svetlosti i senki otkrijemo nešto što je u našim glavama samo pojam o pa­klu."Goli otok je to - sinonim za hadske muke kojima su bili izložene hiljade stradalnika od 1948. pa do kasnih pedesetih i uvek ostao samo kao maglovita pretnja, a manje kao konkretan geo­grafski pojam sa svojim toponimima.I sam sam boravio na tom ukletom mestu, kao Milomir, drugim poslom od ovog umetnika, ali sada, dok posmatram njegove vizuelne impresije, pomišljam kako to mesto možda nisam video do­bro. Ono je na mene delovalo kao celina, kao uda­rac u glavu, a fotografije Milomira Kovačevića razlažu taj skup u niz vizuelnih senzacija i iza­branih prizora koje stvari osvetljavaju sasvim drugačije od onoga kako sam ih ja doživeo", izjavio je, kako se navodi u saopštenju, reditelj Goran Marković.

Marković je istakao da fotografije Milomira Kovačevića govore zapravo o nama sada."Postavljaju pitanje da li smo na tom ukletom ostrvu ostavili saosećanje, jer ništa nije tako prisutno u trenutku koji upravo živimo kao to - nedostatak empatije, odsustvo razumevanja za druge, nezainteresovanost za patnju. Ove fotogra­fije na mene deluju kao nemo upozorenje da smo zaboravili da smo ljudi", rekao je Marković.Milomir Kovačević (1961) fotografijom je počeo da se bavi sa 17 godina. Opus ovog fotoreportera, istaknutog hroničara Sarajeva, čije fotografije nemaju senzacionalisti karakter i kratak rok trajanja, po­kriva širok spektar tema, od onih često neprimet­nih u kolotečini svakodnevice do onih koje otvaraju neke od, za to doba, tabu-tema.

Godine 1995. otišao je u Pariz, gde je dočekao kraj rata u BiH i u novoj sredini nastavio uspešnu fotograf­sku i izlagačku aktivnost kroz cikluse portreta sta­novnika francuskih gradova, pariskih grobalja (kao nastavak ratnih serija iz Sarajeva), uličnih igrača šaha, noćne fotografije spomenika i svega onoga što Pariz čini gradom svetlosti.Za svoj rad dobio je mnoga priznanja, među kojima je  poslednje od predsednika Francuske kojom je proglašen Vitezom sa zaslugama za svoj fotografski rad i angažman.

U Likovnoj galeriji i galeriji "Podroom" Kulturnog centra Beograda svoja dela predstaviće umetnici: Sesilija Belen Sandoval, Efim Graboj, Rand Bejruti, Miloš Bojović, Anica Vučetić, Dragana Žarevac, Dejan Klement, Ivan Petrović,  Retro Future, Mirjana Boba Stojadinović, Slobodan Stošić, Vladimir Tomić, Miloš Tomić, Joana Turkan, Mia Ćuk, a kustoskinja izložbe "VREME 244’33’’ – IVA.lab." je Slađana Petrović Varagić.Izložba objedinjuje radove domaćih i inostranih umetnika baveći se problematizacijom vremena u više ravni, kako u odnosu na prirodu samog medija zasnovanog na vremenu, tako i kroz aktuelizaciju tog pojma u odnosu na kontekst u kojem umetnički radovi nastaju, bivaju reaktualizovani i pokazani publici, navedeno je u saopštenju.U fokusu su umetnički radovi koji na različite načine preispituju vreme, zaustavljaju ga, ponavljaju, produžavaju, recikliraju, kontrolišu, usporavaju, manipulišu njime.Sam naziv izložbe "VREME 244’33’’ omaž je kompozitorskim idejama Džona Kejdža koje su inkorporirale temporalnost u umetničko delo u vidu prolaznih i privremenih stanja muzike (Džon Kejdž, 4’33’, 1952) i pružile izvanredan okvir filmskoj, video umetnosti i drugim oblicima intermedijalne umetnosti zasnovane na trajanju.Odabirom 14 radova različite strukture, narativa i poetike,  izložba, kako ističu u KCB-u, progrovara o društvenim, sociološkim i kulturološkim fenomenima kao što su klasa, rad, migracije, politika, rat, krize, izolacija, ali i identitet, efemernost, introspekcija, odrastanje i ljubav.Izložbe u galeriji "Artget" biće otvorena do 30. jula, a postavku ""VREME 244’33’’posetioci mogu pogledati do 4. jula.