"Apokalipsa danas" kakvu još niste videli

Četiri decenije nakon premijere originalnog filma iz 1979, Kopola (80) je napravio završni rez i ovu, kako ju je nazvao, svoju „naličniju verziju“ premijerno predstavio u avgustu prošle godine na Filmskom festivalu Trajbeka.- Frensis je mogao samo da restaurira film u 4K, ali za njega to nije bilo dovoljno uzbudljivo – izjavio je Džejms Mokoski, arhivista u Kopolinoj producentskoj kući „Amerikan zoitriop“ (American Zoetrope) za sajt Indivajer (IndieWire). On je godinu dana nadzirao restauraciju koja se pretvorila u istinski tehničko-kreativni proces.Prva verzija filma iz 1979. nije bila u potpunosti onakva kakvu je Kopola zamislio, jer se bojao da bi bila „previše čudna“ za publiku nenaviknutu na autorske filmove. A pošto je toliko zapao u dugove zbog snimanja da je morao da ima što prijemčiviji film i što širi auditorijum, napravio je prihvatljivu verziju dugu dva sata i 33 minuta.Potom je 2001. odlučio da izmontira novu verziju i nazove je „Apokalipsa danas: Redux“. Dodao joj je 49 minuta koja je prethodno izbacio iz originala. Ideja je bila da publika vidi pun opseg njegove vizije, ma koliko bio čudan. Međutim, posle je priznao da nije baš bio ubeđen da je to i najbolja verzija filma. Delovala mu je predugo i na momente neujednačeno.Iza ove, „konačne varijante“, može svim srcem da stane. Shvatio je gde je pogrešio, izbacio 20 minuta iz „Redux“ verzije pa film sada traje tri sata i dva minuta.Konačno je, smatra on, dobio najbolje tumačenje ljudskog morala.- Mislim da ova verzija „Apokalipse danas“ doseže najviše od onoga što nam ova tema može dati u odnosu na sva ranija tumačenja – izjavio je Kopola za Gardijan (Guardian).https://www.youtube.com/watch?v=h3LxUVcffO8&feature=emb_logoFilm je, inače, nastao kao ekranizacija romana „Srce tame“ Džozefa Konrada za koju je Kopola napisao scenario, zajedno sa Džonom Milijusom. Glavni lik je američki kapetan Vilard (Martin Šin) koji služi u Vijetnamu a poslat je u opasnu misiju u Kambodžu da likvidira odmetnutog američkog pukovnika Kurca (Marlon Brando), koji sebe smatra bogom, zabarkadiranog u dubinama džungle.Kopola kaže da nije imao klasični scenario, već je „nosio sa sobom celu Konradovu knjigu sa podvučenim delovima i beleškama“.Napravio je divlju, crnohumornu analizu apsurdnosti i dvostrukih standarda rata, ocenjuje „Gardijan“. Na početku filma potpukovnik Kilgor (Robet Dival) – koji naređuje napad na nedužne seljane –  posmatra Vijetnamku kako baca granatu na jedan od helikoptera. „Divljaci“, opljuje.

Kopola, međutim, odbija da film nazove antiratnim.- Niko ne želi da snimi proratni film, ali za mene, antiratni film treba da bude nešto poput „Burmanske harfe“ (1956) Kona Ičikave. Nešto ispunjeno ljubavlju, mirom, srećom i spokojem. Ili, recimo, da bude film o porodici u Iraku koja udaje ćerku. U njemu niko neće biti raznesen niti povređen, već će biti veselja i igre na svadbi. To bi bio pravi antiratni film. On ne bi trebalo da ima scene nasilja koje nadahnjuje požuda za nasiljem. „Apokalipsa danas“ ima uznemirujuće scene sa helikopterima koji napadaju nedužne ljude. To nije antiratno. Antiratni film ne sme da glorifikuje rat, dok Apokalipsa to čini. Izvesne scene su korišćene da izazovu ratobornost među ljudima – priznao je Kopola ali odmah dodao da se zbog toga ne oseća krivim.- Znam koja je bila moja uloga u čitavom procesu – istakao je.

Antiratna ili ne, ova filmska priča preživela je test vremena. I dalje izazva ogromno interesovanje publike širom sveta. Upravo zbog toga, kako nam je rekao selektor Festa Jugoslav Pantelić, odlučeno je da jedan „stari“ film bude emitovan u velikoj bioskopskoj dvorani Sava centra a ne u Jugoslovenskoj kinoteci, gde se inače prikazuje Fest klasik. Film će biti i na repertoaru Jugoslovenske kinoteke od 10. do 14. marta.Verzija iz 2019. je i tehnički, ne samo umetnički, kvalitetnija od one iz 2011.

Prvi put su skenirani orignalni negativi a 2700 sati provedeno je na čišćenju i restaurisanju 300.173 frejma. Sken u 4K tehnologiji, u kombinaciji sa Dolbi HDR obradom, dao je fotografiji Vitorija Storara dodatni sloj dubine i čistoću detalja koju publika ranije nije mogla da vidi.Nakon što su Mokoski i njegov tim uspeli da pronađu originalnih šest mastera iz 1979, bačenih u đubre, stvoren je jasniji zvuk koji nedostaje u verziji iz 2001. Ono što je dizajner zvuka Volter Merč napravio 1979. bila je prava revolucija. Njegov 5.1 saund dizajn i dalje ostaje vrhunski primer za „surround sound“ na umetničkom nivou, smatraju stručnjaci. Način na koji je uspeo da uvuče publiku u rat i na koji zvuk putuje bioskopskom salom još uvek je udžbenički primer za sve dizjanere i miksere zvuka.