5
Ova pobeda znači da će još više ljudi moći da ostvari svoje snove, kazala je primajući "istorijsku" nagradu Oskar za najbolju režiju azijska rediteljka Kloi Žao.
Sineastkinja, kojoj je 39 godina, upisala se noćas u istoriju kao prva žena druge rase koja je ovenčana Oskarom za najbolju režiju. Takođe, tek je druga žena u 93-godišnjoj istoriji dodele najznačajnijih filmskih priznanja koja je laureat u ovoj kategoriji. Pre Kloi Žao to je pošlo za rukom samo rediteljki Ketrin Bigelou, koja je 2010. godine postala prva žena dobitnica priznanja za najbolju režiju filma „Katanac za bol“.
Međutim, Žaova je prva žena, koja nije sa američkog tla, dobitnica ovog priznanja:
– Izuzetno sam srećna što mogu da radim ono što volim. Zaista sam zahvalna – poručila je kineska rediteljka nakon što je primila zlatnu statuu za najbolju režiju filma „Zemlja nomada“.
Prvi put se u istoriji dodele Oskara desilo da su dve dame bile nominovane u kategoriji najbolji reditelj – pored Žaove, u trci je bila i Britanka Emerald Fenel. Za gotovo jedan vek, od kada je Oskar ustanovljen, samo sedam žena je nominovano.
I s obzirom na to da je ove godine, kad su nominacije u pitanju, napravljen „presedan“ bilo je očekivano da će se jedna dama konačno domoći ovog priznanja. A uoči Oskara Žoaova je već ovenčana nagradama na dodeli Bafta priznanja, Udruženja američkih reditelja i Zlatnog globusa, pa nije bilo iznenađenje što je upravo kineska rediteljka ponela Oskara.
– Bilo je ovo putovanje kakvo se doživljava jednom u životu – kazala je Žao, sa kikicama na glavi, bez trunke šminke i u belim patikama, dodavši:
– Ovu nagradu posvećujem svima onima koji imaju veru i hrabrosti da se drže onoga dobrog što nose u sebi i dobroga u drugima, bez obzira na sve teškoće. Ovo je za vas. Vi me inspirišete da guram dalje.
Citirajući jednu staru kinesku frazu, koja glasi: „Svaki čovek je po rođenju dobar“, istakla je koliko joj je značila kao detetu, ali da joj je i danas to verovanje u dobrotu neka vrsta „zvezde vodilje“.
– I danas u te reči duboko verujem, iako se ponekad čini da je istina sasvim suprotna. Međutim, gde god da sam u svetu bila uvek sam nailazila na dobrotu ljudi – istakla je rediteljka u svom govoru.
Ogroman trijumf doživela je „Zemlja nomada“ sinoć, jer je osim istorijske nagrade za najbolju režiju ponela i najveće priznanje – ono za najbolji film, a i Fransis Mekdormand ovenčana je Oskarom za najbolju glavnu žensku ulogu.
Iako je rođena 1982. godine u Pekingu i do tinejdžerskih dana živela u Kini, njena domovina nije se potrudila da zabeleži istorijsko dostignuće rediteljke. Vest o njenom trijumfu na dodeli Oskara pojavila se na jednom kineskom sajtu i cenzurisana je nekoliko sati nakon što je objavljena, a dva glavna medija – agencija Sinhua i CCTV pravili su se „blesavi“. Sličan scenario bio je i kada je ovenčana Zlatnim globusom, a film koji je pokupio sve žive nagrade tek treba da ima bioskopsku distribuciju, doduše ograničenu, u Kini.
Možda su za sve razlog i britke reči koje je izgovarala proteklih godina o svojoj domovini, nazivajući je „zemljom laži“:
– Činilo mi se kao tinejdžerki da nikada neću uspeti da odem iz Kine. Sve što sam slušala kao dete bile su laži, zbog čega sam postala buntovnica. Tek kada sma uspela da pobegnem u Englesku i kasnije u Ameriku saznala sam šta je istina.
Bez obzira na „zid ćutanja“ u svojoj rodnoj zemlji, Kloi Žao je govoreći na dodeli Oskara za svoj treći film u karijeri, ipak pomenula Kinu:
– Često se pitam kako uspevam da guram dalje kada se sve raspada. I mislim da to ima veze sa odrastanjem u Kini. Znate, moj otac i ja imali smo običaj da igramo jednu igru – pamtili bi kineske pesme i dijaloge iz knjiga. I najpre bi ih recitovali zajedno, a onda jedno drugome završavali rečenice.
Još kao tinejdžerka Kloi Žao se preselila u Brajton, upisavši koledž u ovom primorskom gradu na jugoistoku Engleske. A kada je diplomirala u Brajtonu, otisnula se u Ameriku kako bi studirala političke nauke u Masačusetsu. Međutim, onda se ipak odlučuje za umetnost i upisuje njujoršku Tiš školu umetnosti, odsek filmske produkcije. „Zanat“ je tu izučavala, između ostalog, i od Spajka Lija. Mali kuriozitet koji je vezan za noćašnju dodelu Oskara jeste da su u trci za najbolji film bili Žao i njen kolega sa klase Šaka Kin za „Judu i crnog mesiju“.
#related-news_0
Jedan od njenih profesora sa Tiša, Majkl Kasal opisivao ju je nedavno kao „sigurnu u sebe i ono što radi, čak i pre nego što je znala šta radi“. U toj njujorškoj školi desio se još jedan presudan trenutak- upoznala je britanskog snimatelja Džošuu Džejmsa Ričardsa, koji će joj postati profesionalni, ali i intimni partner.
Kloi Žao već uveliko radi na svom narednom projektu. „Učlanila“ se u porodicu Marvel, odnosno režira svoj prvi blokbaster „Eternals“ u kome igraju holivudske zvezde Anđelina Džoli i Selma Hajek. U bioskopima bi trebalo da se pojavi do kraja godine.
Kao nekome ko je odrastao u zatvorenoj Kini, prvi susret sa Holivudom bio je kroz filmove „Terminator“ i „Duh“. Međutim, od holivudskih filmova nije baš crpela nadahnuće. Pričajući o svojim uzorima, često je isticala da joj je film Vong Kar-Vaija „Srećni zajedno“ mnogo značio, govorila je i o presudnom uticaju svog profesora Spajka Lija, ali i opčinjenošću delima Vernera Hercoga i Terensa Malika. Kada je još 2005. godine Ang Li postao prvi reditelj iz Azije koji je ovenčan Oskarom za najbolju režiju za ostvarenje „Planina Broukbek“ (uspeh koji će ponoviti i sedam godina kasnije za „Pijev život“) taj trenutak bio je za mladu rediteljku velika inspiracija. Ali, ne samo Lijevo osvajanje Oskara, već i čitava njegova režiserska karijera tokom koje se „šaltao“ od žanra do žanra.
– Građenje sveta – to je za mene najznačajnija stvar u poslu. Zato sam i poželela da se oprobam u Marvelovom univerzumu i vidim da li i šta mogu da uradim. To je za mene uzbudljivo i nije, koliko god se nekome činilo, tako različito od onoga što sam do sad radila.
