0
I nakon 30 godina aktuelnost filma “Glengeri Glen Ros” (Glengarry Glen Ross, 1992) ne prolazi. Čak deluje kao da je upravo snimljen, jer se u kapitalizmu decenijama ništa ne menja, osim načina na koji melje ljude i uništava njihov duh.
„Glengeri Glen Ros“, priča o prodavcima nekretnina i krađi liste kontakata potencijalnih klijenata u agenciji, zasnovan je na brodvejskom komadu Dejvida Mameta iz 1984. koji je osvojio Pulicerovu nagradu.
Film govori o mnogim stvarima, ali u osnovi je priča koja prati izmučene muškarce dok se bore za svoj integritet u surovim uslovima kapitalizma.
Na današnjem tržištu okrutne konkurencije, krajnji rezultat je sve što je bitno. Ako ne dominiraš, dobijaš otkaz. Da bi preživeli u ovom okruženju, mnogi moraju da se prepuste svojim najgorim instinktima. To su pretpostavke koje su zakovane u zadivljujuću ekranizaciju drame “Glengeri Glen Ros”. Ovo je jedan od najmoćnijih i najubedljivijih filmova ikada snimljenih o brojnim načinima na koje se ljudski duh narušava na radnom mestu.
Producent Džeri Tokofski proveo je pet godina okupljajući glumačku ekipu i prikupljajući finansijska sredstva kako bi to pretvorio u film, ubeđujući imena kao što su Al Paćino, Džek Lemon, Ed Haris, Kevin Spejsi, Alan Arkin i Alek Boldvin, da smanje svoje uobičajene honorare.
Sa grupom takvih glumaca i vrhunskim režiserom kao što je Mamet koji je i napisao scenario, zagarantovan vam je odličan film. A to je upravo ono što je “Glengeri Glen Ros”, film o mračnim sudbinama likova na pogrešnom kraju kapitalističkog lanca ishrane.
Ali ako pitate ljude po čemu se najviše sećaju filma, uz svo dužno poštovanje prema gore pomenutim legendama, većina će se verovatno sećati parole „Uvek prodaj“. Rečenica “Always Be Closing” koju je izrekao Alek Boldvin je deo jednog od najepskijih monologa snimljenih “iz prve” u istoriji moderne kinematografije. Tokom poslednjih 30 godina, zaživeo je sopstvenim životom i postao je glavna tema u krugovima prodavaca nekretnina i američke pop kulture, piše portal „Coolider“.
„Spusti tu kafu!“, viče Boldvin, poznat u filmu samo kao „Blejk“, dok se obraća zapanjenom Šeliju Livenu (Džek Lemon): „Kafa je samo za uspešne!“ on objašnjava na početku sedmominutnog monologa koji je veoma sličan kao kad se nastavnik koji ima loš dan istresa na svoje učenike. Ali u ovom slučaju, „đaci“ su odrasli, iskusni prodavci.
U misiji prevaspitavanja od strane pretpostavljenih, ali nevidljivih vlasnika firme „Mič i Marej“, Boldvinova kameo uloga motivatora nije bila u Mametovoj originalnoj nagrađivanoj predstavi osam godina ranije, ali je dodata u film na zahtev producenata “New Line Cinema” zato što su „hteli nešto za pokretanje filma, poput eksplozije ili nečeg takvog“. Boldvinov “Blejk” je to svakako postigao jer je u pitanju najupečatljivija scena iz filma.
Sam naziv filma “Glengeri Glen Ros”, odnosi se na dve nepostojeće nekretnine koje su prodavci u drami nudili klijentima: Glengeri Hajlends i Glen Ros farme. Imena prizivaju zelenilo i bogatstvo, a prodavci imaju sjajne brošure koje to dokazuju. Ali to je prevara koju prodaju prevaranti koji su i sami prevareni. Ono što prodaju nema vrednost a oni nemaju vrednost ako ne prodaju. U briljantnoj filmskoj adaptaciji, koja je još uvek aktuelna 30 godina kasnije, motivator im kaže: „Samo jedna stvar se računa u ovom životu: naterajte ih da potpišu isprekidanu liniju“, analizira „Gardijan“.
Njegova svrha je da skrene pažnju na mesečno takmičenje u prodaji, gde je prva nagrada Kadilak, druga nagrada je set kuhinjskih noževa, a treća je otkaz. Boldvin takođe poseduje kontakte do dragocenih novih klijenata, dok se neuspešni prodavci neprestano motaju oko ljudi koji samo vole da razgovaraju, ali ne i da kupuju nekretnine.
Za pljačku novih kontakata klijenata u kancelariji, osumnjičeni su svi zaposleni. Mamet polako skicira likove tokom kišne, sudbonosne večeri u Čikagu. Riki Roma (Al Paćino) i Šeli „Mašina“ Leven (Džek Lemon) su likovi u kontrastima: Riki, jedini uspešan prodavac kojeg vidimo, se ponosi svojim veštinama u komunikaciji i ima “kancelariju” u kineskom restoranu i baru preko puta firme, gde voli da filozofira sa klijentima poput Džejmsa Lingka (Džonatan Prajs).
Šeli, koji je u kasnim 50-im, preferira direktnu prodaju od vrata do vrata i počinje da klizi u goli očaj zbog neuspeha. U međuvremenu, zapaljivi Dejv Mos (Ed Haris) i krotki Džordž Aron (Alan Arkin) “dave” svoju tugu u baru koji podseća na onaj sa slike “Nighthawks” Edvarda Hopera, gde Dejv iznosi ideju o pljački da bi došao do kontakata i prodao ih konkurentskoj firmi.
Neverovatno je koliko Mamet pažljivo ocrtava svoje likove u ovoj priči o preživljavanju najsposobnijih. Imperativ prodavaca je da dožive još jedan bedan dan u kancelariji, i pritom pokazuju koliko su daleko spremni da odu i po koju cenu .
Režiser Džejms Foli, ne pokušava previše da adaptira predstavu za film, ali pruža ogoljeni noar ambijent koji dopunjuje Mametovo delo. A njegovi dugački kadrovi daju glumcima prostor da deluju kao životinje u svom prirodnom staništu, lutajući okolo i potvrđujući svoju dominaciju nad slabijim članovima čopora.
„Mi smo duhovno bankrotirali – to je ono što nije u redu sa ovom zemljom“, rekao je David Mamet u intervjuu kada je pričao o ovom filmu. „Ne uzimamo slobodne nedelje. Ne obnavljamo svoj duh. Ove stvari nisu luksuz, one su neophodne za čovečanstvo, za savremene muškarce i žene. Duh se mora obnoviti. Mora biti vremena za razmišljanje, introspekciju i određenu dozu strahopoštovanja i čuđenja. Postoje određene stvari koje su nam potrebne da bismo preživeli — hrana, sklonište i duhovna sigurnost. Ne možemo se snaći bez toga. Ali postali smo toliko materijalistički nastrojeni, toliko pohlepni, da smo izgubili sposobnost za ljubav.“
Da bi pokazao razdornu prirodu kapitalizma, Mamet ga ugrađuje u sam ambijent. On briše granice između sveta posla i zadovoljstva, tako da ne postoji odmak između radnog okruženja i onoga što bi se moglo smatrati odmorom. Rik Roma pronalazi mušteriju u restoranu. Ovo pokazuje da čak i kada pokušava da pronađe utočište od svakodnevnog rada, čoveka može da dotakne biznis (kapitalizam). U ovom svetu koji je kreirao Mamet, posao je život, a likovi su definisani njihovim poslovima.
U “Glengeri Glen Rosu”, Mamet oslikava pohlepu kapitalizma. Menadžment pljuje na prodavce koji pljuju jedni druge dok oni pljuju svoje klijente. Mamet je prorok savremenog doba čije istine o kapitalističkom načinu života i rada zaslužuju da se čuju i danas.
Bonus video: Snimanje filma Munje 2
