1
"Ako država ne reaguje i ne pomogne Kolarčevoj zadužbini, ostaje nam kao krajnja opcija da, pored lečenja dece, i kulturne institucije lečimo SMS-om", kaže Ljubiša Jovanović, profesor na Fakultetu muzičke umetnosti i jedan od osnivača ansambla „Kamerata serbika“, nakon što je njegov predlog da se podrži ustanova kojoj zbog gubitaka izazvanih pandemijskom krizom preti gašenje, naveo ljubitelje klasične muzike da pokrenu akciju.
„Ako već početkom jula ne bude pronađeno interventno rešenje, Zadužbina Ilije M. Kolarca će se naći pred nepremostivim teškoćama, a potencijalno i gašenjem“, zaključeno je na sednici Upravnog odbora ove ustanove pre dvadesetak dana, uz apel Vladi Srbije, Ministarstvu kulture i Gradu Beogradu kao osnivaču da pomognu i spreče takav scenario. U Kolarčevoj zadužbini je, kako smo već pisali, otkazano ili odloženo 160 programa zbog pandemije i procenjuje se da će ukupan gubitak od sredine marta, kada su prestali sa radom do septembra, biti 30 miliona dinara. Zbog toga su dovedene u pitanje ne samo plate zaposlenih, nego i dalji rad ove ustanove.
Reakcija države i grada na ovaj apel za sada nema, ali su se one pojavile među ljubiteljima umetnosti na društvenim mrežama. I ne samo reakcije, nego i konkretni predlozi kako da se Kolarcu pomogne.
„Prijatelji, hajde da se dogovorimo nešto: ako hoćemo da pomognemo kulturi i Kolarcu, hajde da bez izuzetka svi počnemo da kupujemo karte za koncerte klasične muzike. Samo tako ćemo staviti na znanje da želimo oporavak našeg najznačajnijeg muzičkog hrama! Time ćemo istovremeno pokazati da ne pripadamo rulji koja šalje 19.000.000 poruka šljamu“, napisao je profesor Ljubiša Jovanović na svom profilu na Fejsbuku.
Njegova objava dočekana je sa nepodeljenim simpatijama i ona podeljena je desetinama puta na društvenim mrežama. Jovanovićev predlog podržale su i pojedine njegove kolege sa fakulteta poput Slavice Stefanovića („Ja uvek kupujem kartu! To mi je princip!“) i Dejana Mitrovića, profesori iz Muzičke škole „Mokranjac“ Milan Dujmović i Marta Blagojević, kolege muzičari poput Biljane Krstić ili kantautorke Sanje Marković, organizatori koncerata… Prihvatili su ga i poštovaoci muzike koji se njom ne bave profesionalno. Profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Danice Popović je, primera radi, odgovorila sa „ja bih se uvek veoma rado priključila“.
Umetnička direktorka festivala „Art link“ Jovanka Višekruna Janković je, pohvaljujući ideju, navela i da „prognoze nisu sjajne za narednih nekoliko godina vezano za virus, a samim tim i za održavanje koncerata“, pa je potrebno tražiti i druga rešenja.
Pijanistkinja i profesorka klavira Milica Lundin predložila je da Kolarčeva zadužbina zato postavi snimke najuspešnijih koncerata iz arhive, a da se ljubitelji muzike pozovu da ih slušaju i gledaju uz pretplatu. Jelena Đorđević, profesorka na Fakulteta političkih nauka, misli da bi pomoglo i uvođenje pretplate na sve manifestacije, uz to da se otvori i poseban račun za pomoć. Beograđanin Novo Tomić savetuje i pokušaj da se Kolarcu pomogne preko uplatnica uz „Infostan“.
Među desetinama „bravo“, korisnici društvenih mreža predložili su i pokretanje konkretne akcije koju bi Jovanović poveo.
„Sa ovom divnom idejom trebalo bi ići van društvenih mreža. Vi, profesore, trebalo bi da izađete pred širu javnost i date poruku spasa za ovaj hram“, pozvala je Jovanovića njegova koleginica Marta Blagojević.
Jovanović je na to dodao predlog da se otvori SMS broj za uplatu pomoći, „da bismo svi da zaista pomognemo“.
– Sačekaćemo nekoliko dana da vidimo da li će država ili Ministarstvo kulture nešto preduzeti da se sačuva naša institucija za klasičnu muziku. Ako se to ne dogodi, onda ostaje sve na nama, na građanima. Kolarac je ne samo najznačajnija, nego i jedina prava dvorana za klasičnu muziku kod nas. Na Kolarcu nastupaju i Beogradska filharmonija, i Simfonijski orkestar RTS-a, svi kamerni orkestri i brojni solisti – kaže za Nova.rs profesor Jovanović.
Profesor navodi da sve što se dešava sa Kolarcem prati „i kao umetnik i kao čovek, između straha i nade“.
– Plaši me to što je 2013. godine isto tako preko leta ukinut „Jugokoncert“, kao jedina naša koncertna agencija i ostali smo tada bez svojih predstavnika, napušteni već sedam godina. Tada osnovani CEBEF je sasvim drugačija agencija. Bojim se da isto tako može i Kolarac da pređe u nečije ruke i time nestane 100 godina tradicije održavanja koncerata klasične muzike na tom mestu. A mi živimo u vreme kada pokazuju i dokazuju da je moguće bilo šta – misli profesor.
Sa druge strane, iznenađen je reakcijama na njegov post, a ohrabren „dubokom verom u umetnost“.
– Ako ne reaguje država, ostaje nam kao krajnja opcija da, pored lečenja dece, i kulturne institucije lečimo SMS-om. Verujem da postoji kritična masa koja ne bi dozvolila gašenje Kolarca. Mi nismo nasilni, ne bavimo se blokadama i sličnim potezima, ali sam siguran da bi svi ti ljudi bili spremni da pomognu SMS-om. Još se nadam da će nekim čudom da se dogodi nešto pozitivno. Država i vlast još nisu prepoznali moć umetnosti, ne znaju da je ona nezadrživa. I u najteža vremena u svetu umetnost je preživljavala. To će se dogoditi i kod nas – zaključuje Jovanović.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
