Na Izložbi "Grupni portret", povodom 60. godina od osnivanja Salona Muzeja savremene umetnosti, predstavljena su dela Miodraga B. Protića, Nedeljka Gvozdenovića, Miodraga Miće Popovića, Dušana Otaševića, Mila Milunovića, Neše Paripovića, Grupe OHO, Zorana Popovića, Katalin Ladik, Viktora Macarola, Dragana Pešića, Milana Aleksića, Stevana Živadinovića - Vane Bora, Jelene Trpković, Vladimira Nikolić, Katarine Zdjelar, Grupe Apsolutno, Tanje Ostojić, Nikole Markovića...

– Salon Muzeja savremene umetnosti od svog osnivanja 1961. ugostio je više stotina izložbi i hiljade pratećih programa, razgovora, prezentacija i odigrao je izuzetno značajnu ulogu u afirmaciji umetnika svih opredeljenja – priča Una Popović, kustoskinja ove izložbe.

Od 23. jula na ovom mestu je izložba kojom obeležava jubilej Galerije, šest decnija postojanja i rada.

Ovaj izlagački prostor stečen je, podseća Popović, zahvaljujući angažovanju umetnika Predraga Milosavljevića, Ivana Tabakovića, Stojana Aralice, Milenka Šerbana i arhitekte Mirka Jovanovića, i trebalo je da služi strogo za promociju savremene umetničke scene i aktuelnih likovnih dešavanja, i nastavlja:

– U Salonu su izlagali slikari koji su živeli u toj zgradi gde je i galerija, u Pariskoj 14. Građena je namenski za umetnike, da tu žive i imaju svoje ateljee. Završena je 1960. a arhitekta zgrade je Miroslav Mirko Jovanović, koji je takođe tu živeo.

Kada je Salon Moderne Galerije – današnji Salon MSU počeo sa radom, a to je bilo četiri godine pre otvaranja Muzeja, predstavljao je prvu beogradsku galeriju koja je imala stalni program, pravilnik i koncepciju.

– Za javnost je otvoren 11. maja 1961. izložbom slika Nedeljka Gvozdenovića. Upravo ćemo na izložbi imati njegovu sliku iz 1957. iz tog tzv. novog ciklusa i opusa sa kojim je nastupio posle Drugog svetskog rata – ukazuje Una Popović, koja je „Grupni portret“ osmislila sa stručnom saradnicom Jelenom Radović Keljević.
Izložba je hronološki struktuirana. Pored dokumentarne građe, ranih fotografija, postavki, kataloga, video arhiva, izložena je i nekolicina dela iz zbirke MSU.

– Izložena dela su medijski i po konceptu različita. Mnogi autori su prikazani prošle godine na izložbi „Refleksije našeg vremena: Akvizicije MSU od 1993. do 2019. godine“, nisam želela da ih preterano ponavljam – kaže Popović i dodaje da je posebna čar videti originalna dela uživo, kao pravi mali vremeplov.

U Salonu su izlagali velikani slikarstva, kao što su Petar Lubarda, Marko Čelebonović, Leonid Šejka, Olga Jevrić… Salon je pak, podseća, trebalo da se pobrine za aktuelnosti na likovnoj sceni, te tokom šezdesetih godina izlažu Vladimir Veličković, Mića Popović, Ksenija Divjak, Ljubica Cuca Sokić, Lazar Vujaklija, Vojin Bakić…

Sedamdestih godina prošlog veka na domaćoj sceni bili su prisutni različiti vidovi asocijativne, geometrijske i lirske apstrakcije, enformel i dr. Kroz program galerije predstavljaju se konceptualna umetnost, minimalističko slikarstvo, ali su prisutni i „neoromantizam“, kao i gostujuće izložbe i galerije, objašnjava Popović.

– Početkom osamdesetih dolazi do obnove slike, postmodernizam, što se manifestuje u tendencijama – slikarstvo velikog gesta, eklekticizam, slikarstvo memorije, nova geometrija, što se vidi po izložbama Milete Prodanovića, Nade Alavanje, Tahira Lušića, Milovana De Stil Markovića, Marije Dragojlović… Ali, i samostalnih izložbi konceptualnih umetnika Raše Todosijevića, Marine Abramović, Neše Paripovića, Zorana Popovića, Ere Milivojevića, Gergelja Urkoma… Kraj decenije karakterišu novi eksperimenti u skulpturi – Mrđan Bajić, Dragoslav Krnajski…

Naredna decenija je, ističe kustoskinja, od najvećeg broja kritičara ocenjena kao vreme umetničkog pluralizma.

– Salon MSU u to vreme pravi dosta fotografskih izložbi. Nakon dvehiljadite nastavlja da javnosti predstavlja različite medije – slikarstvo i crtež, fotografiju, novomedijsku praksu, video, instalacije, skulpturu… Poseban fokus jeste ostvrt na međunarodne i institucionalne saradnje.

Na izložbi „Grupni portret“ od nekih savremenijih radova predstavljeni su Vladimir Nikolić – video, Nikola Marković – slika, a postoji i mali segment sa fotografijama – Milan Aleksić, Viktor Macarol, Dragan Pešić, Zoran Naskovski. Tu je kolaž umetnice Jelene Trpković, koja je u toj oblasti poseban autor, istakla je Popović.

Izložba u čast 60. rođendana Salona Muzeja savremene umetnosti biće otvorena do 6. septembra.