Foto: iz Arhive Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda

Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda nedavno je proslavio šest decenija postojanja, i do sada zaštitio 443 nepokretna kulturna dobra, od čega je 394 spomenika kulture, a direktorka Olivera Vučković preporučuje čitaocima "Nove" na šta posebno treba obratiti pažnju u Beogradu.

Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda nedavno je proslavio 60 godina svog veoma važnog delovanja u našem glavnom gradu, a u čast ovako izuzetnog jubileja svetlost dana ugledala je i impresivna Monografija, posvećena njegovoj višedecenijskoj delatnosti, koja ipak svedoči samo o deliću svih ostvarenih rezultata Zavoda tokom zbilja dugog vremenskog perioda. Olivera Vučković, direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda objašnjava za „Novu“ kako je nastala ovako prestižna institucija i zašto je, konačno, postojanje ovakve ustanove od tolikog značaja za našu zajednicu.

Olivera Vučković Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

– Te davne 1960. godine, ugledni beogradski profesori i arhitekte Branislav Kojić, Bogdan Ignjatović, Dimitrije Leko, Oliver Minić, Bogdan Nestorović i drugi, pokrenuli su inicijativu da se formira Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, shvatajući ozbiljnost i hitnost situacije, jer je trebalo zaštititi kuću Jevrema Grujića. Naime, veliki reditelj i arhitekta Bojan Stupica, upravo u to vreme završavao je pripreme za početak gradnje Ateljea 212 u tadašnjoj ulici Ive Lole Ribara – danas Svetogorskoj – a po njegovom projektu, kuća Jevrema Grujića trebalo je da bude porušena i taj prostor iskorišćen za gradnju Ateljea. Tako je sve počelo, osnovan je Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, Jovan Sekulić je postavljen za direktora, izrađeno je prvo rešenje o zaštiti, i kuća Jevrema Grujića je spašena. Od tada do danas, ovaj Zavod zaštitio je 443 nepokretna kulturna dobra, i to 394 spomenika kulture, 19 prostorno kulturno-istorijskih celina, 22 arheološka nalazišta i 8 znamenitih mesta – kaže Olivera Vučković.

Direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, preporučuje čitaocima „Nove“ šta obavezno videti u Beogradu:

1. Astronomska opservatorija na Zvezdari

Na jednom od uzvišenja Beograda, nekada je bio brisan i prazan prostor, i samim tim pogodno mesto za podizanje Opservatorije. Danas se u srcu Zvezdarske šume nalazi Opservatorija ili narodnim jezikom Zvezdarnica, po kojoj je ovaj deo grada i dobio ime Zvezdara – ovo je istovremeno spomenik kulture, posebno one tehničke, prirodno dobro i naučna institucija. Delo češkog arhitekte Jana Dubovija, mesto je uživanja i znanja.

Veliki refraktor Astronomske opservatorije na Zvezdari Foto: iz Arhive Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda

2. Pobednik

Biti oči u oči sa Pobednikom, nije baš moguće. Ali je moguće odmoriti oči sa mesta gde se dodiruju prostrana Panonska nizija i Šumadija, Sava i Dunav, susreću sećanje i trajanje. Nad njima bdi spomenik kulture, Vesnik Proleća – Pobednik – delo čuvenog vajara Ivana Meštrovića. Sa ovog prostora, za gotovo čitav vek od svog postavljanja, Pobednik se pomerio samo jednom, u kratkom periodu od oktobra 2019. do marta 2020. godine, kada je bio na restauraciji u livnici u Smederevu.

Pobednik Foto: iz Arhive Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda

3. Narodni muzej

Ovaj spomenik kulture od velikog značaja, čitav niz decenija čuva bogato kulturno nasleđe zemlje. Obimna rekonstrukcija trajala je od 2014. do 2018. godine, pod budnim okom saradnika Zavoda koji su radili konzervatorski nadzor. Danas je mesto celodnevnog uživanja i edukacije.

Narodni muzej u Beogradu Foto: iz Arhive Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda

4. Kosmajski manastiri

Ukoliko odvojite jedan dan i krenete putevima nadomak Beograda, možete uživati u spomenicima kulture – srednjovekovnim manastirima Pavlovac, Kastaljan i Tresije. Mir, spokoj i davnina vladaju na ovim mestima, a može se naučiti mnogo o istoriji grada.

Manastir Pavlovac Foto: iz Arhive Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda

5. Rančićeva kuća

Nadomak Beograda, u neposrednoj blizini Gročanske čaršije, prostorne celine koja krije duh vremena 19. veka, nalazi se Rančićeva kuća, spomenik kulture, mesto gde kultura i doslovno stanuje, jer u njoj radi Centar za kulturu Grocka. Reč je o kompletnom uživanju u kulturnim sadržajima, uz priču o značaju ovog objekta narodnog graditeljstva, koji je dobio novi život posle opsežnih radova što ih je sproveo Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.

Rančićeva kuća u Grockoj Foto: iz Arhive Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda

Sve korišćene fotografije su iz Arhive Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.

Bonus video: Neobični spomenici

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar