Za ljubitelje dela japanskog pisca Harukija Murakamija, donosimo izbor od pet omiljenih romana svetske književnosti koje ovaj popularni književnik najviše voli.
Haruki Murakami je jedno od najvećih imena svetske književnosti, poznato po svojoj jedinstvenoj interpretaciji magičnog realizma koji je zaokupio maštu miliona čitalaca širom sveta. Pojačano globalno interesovanje za Murakamijeva dela takođe je dovelo do povećanja svesti o japanskoj književnosti, iako on sebe smatra izopštenim u književnosti svoje zemlje.
Sa svakom godinom, Murakami postaje i važan deo sveta savremene kinematografije jer se neki od najistaknutijih filmskih stvaralaca našeg vremena bave adaptacijama njegovih romana.
Najpoznatija adaptacija među njima je “Povezi me” (Drive My Car, 2021) Riusukea Hamagučija koja je nedavno dobila četiri nominacije na Oskarima, uključujući i jednu za najbolji film.
Da biste razumeli kreativni senzibilitet Murakamija, pogledajte listu nekih od njegovih omiljenih knjiga.
F. Skot Fidžerald, “Veliki Getsbi”
„Kada bih bio primoran da izaberem samo jednu knjigu koja mi je najviše značila, bez oklevanja bih izabrao Getsbija. Da nije bilo Fidžeraldovog romana, ne bih pisao književnost kakvu pišem danas.“
Rejmond Čendler, “Dugo opraštanje”
„Filip Marlou je Čendlerova fantazija, ali za mene je stvaran svet.
Prevodim ono što volim da čitam. Preveo sam sve romane Rejmonda Čendlera. Mnogo mi se sviđa njegov stil. Pročitao sam ‘Dugo oproštanje’ pet ili šest puta.“
Franc Kafka, “Zamak”
„S Kafkinim delom sam se susreo kada sam imao 15 godina, knjiga je bila ‘Zamak’. Bila je to velika velika, neverovatna knjiga. To me je šokiralo. Svet koji je Kafka opisao u toj knjizi bio je tako stvaran i tako nestvaran u isto vreme da su moje srce i duša izgledali rastrgnuti na dva dela.”
Fjodor Dostojevski, “Braća Karamazovi”
„Većina pisaca postaje sve slabija kako stari. Ali Dostojevski nije. Postajao je sve veći i veći. Napisao je “Braću Karamazove” u svojim kasnim pedesetim. To je sjajan roman.”
Dž. D. Selindžer, “Lovac u raži”
„To je mračna priča, veoma uznemirujuća. Uživao sam sa sedamnaest godina, pa sam odlučio da je prevedem. Zapamtio sam da je smešno, ali je mračno i snažno. Mora da sam bio uznemiren kad sam bio mlad.”
Bonus video: Džonatan Frenzen – Zašto je plakao dok je čitao Elenu Ferante?
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar