0
"Ako te je pravilo dovelo dovde, kakva je onda korist od pravila", kaže jedan od likova iz filma "Nema zemlje za starce" braće Koen. A najpoznatija braća u savremenom filmu, Itan i Džoel Koen, upravo su kršili i scenaristička i filmska pravila snimajući neke od najvoljenijih filmova u poslednje četiri decenije. Ni u njihovom izboru najboljih 30 filmova svih vremena nema, čini se, jasnih pravila, osim jednog: svi oni na ovaj ili onaj način liče na njih.
Od kako su snimili „Blood Simple“ (1984) do „Balade o Basteru Skragsu“ (2018), iz radionice braće Koen izašlo je dvadesetak filmova, ne računajući scenarija koja su pisali za druge. Za Oskara su bili nominovani ukupno 13 puta. Kritičari najviše vole „Milerovo raskršće“ (1990), „Fargo“ (1996) i, od novijih, „Nema zemlje za starce“ (2007), a publika pre svega „Velikog Lebovskog“ (1998) i „O, brate gde si“ (2000). Najavili su i da će snimati „Tragediju Magbeta“, gde će se pozabaviti likom iz Šekspirove drame.
Njihovi filmovi, pored izrazite kreativnosti i duhovitosti, pokazuju i sposobnost braće da se kreću kroz različite teme i žanrove, a da svuda ostave prepoznatljivi rukopis. Važe za jedan od najznačajnijih kreativnih dua u kinematografiji svih vremena i nebrojeno puta odgovarali su na to kako rade zajedno i kako uspevaju da se tako dobro razumeju.
„Ne pravimo skice, tako da nemamo očekivane zadatke da bismo ih podelili. Jestostavno, počnemo od početka i razgovaramo o prvoj sceni, napišemo je i nastavimo ka sledećoj“, ispričao je jednom Itan Koen.
Džoel bi radije da takva pitanje prestanu.
„Bilo bi sjajno da više nikada ne moram da odgovorim na to kako radim sa Itanom ili da li imamo svađe i rasprave ili… znate već na šta mislim. Na ta pitanja odgovarao sam 20 godina. Pretpostavljam da to zanima ljude“, rekao je stariji Koen.
Sa druge strane, obojica rado govore o filmovima koji su ih formirali. Iako veliki filmofili, ni Itan ni Džoel nikada nisu seli da naprave finalnu listu koju bi smatrali njihovim „najomiljenijim filmovima svih vremena“. Ali su to uradili ljudi iza najveće baze podataka o filmovina na internetu (IMDb), koji su iz brda intervjua koje su braća davala sastavili nesumnjivu listu od 30 naziva filmova koji se najčešće ponavljaju njihovim u izjavama u tom kontekstu. Listu je preneo magazin „Far aut“, uz komentar da postoji očigledan „šablon“ po kom se oni nižu. Na listi su i Kjubrik, više filmova Polanskog, Klint Istvud, ali i neki stariji i noviji naslovi. „Ispostavilo se da je lista njihovih omiljenih filmova suštinski važan spisak učenje svakom filmadžiji u razvoju“, dodaje Li Tomas Mejson u „Far autu“.
OMILJENIH 30 FILMOVA BRAĆE KOEN
1. Doktor Strejndžlov (Stenli Kjubrik, 1964)
2. Gužva u Kineskoj četvrti (Roman Polanski, 1974)
3. Odvratnost (Roman Polanski, 1965)
4. Stanar (Roman Polanski, 1976)
5. Rozmarina beba (Roman Polanski, 1968)
6. Nož u vodi (Roman Polanski, 1962)
7. Priča o Palm Biču (Preston Stardžez, 1942)
8. Visoko i nisko (Akira Kurosava, 1963)
9. Loši novi Bersi (Majkl Riči, 1976)
10. Dame (Rej Enrajt, Bazbi Berkli, 1934)
11. Gde orlovi zalaze (Brajan Haton, 1968)
12. Sreća (Majk Nikols, 1975)
13. Bratov čuvar (Džo Berlinger, Brus Sinovski, 1992)
14. Probisvet (Federiko Felini, 1955)
15. Prodavac (Albert Mejsles, Dejvid Mejsles, Šarlot Zverin, 1969)
16. Bilo jednom na Divljem zapadu (Serđo Leone, 1968)
17. Odmetnik Džozi Vels (Klint Istvud, 1976)
18. Griserova palata (Robert Dauni Senior, 1972)
19. Dok (Frenk Peri, 1971)
20. Sudija Roj Bin (Džon Hjuston, 1972)
21. Topovi Navarona (Džej Li Tompson, 1961)
22. Američki prijatelj (Vim Venders, 1977)
23. Boing, Boing (Džon Rič, 1965)
24. Vizonska bunda (Delbert Man, 1962)
25. Svetska afera (Džek Arnold, 1964)
26. Šaputanja na jastuku (Majkl Gordon, 1959)
27. Nešto se mora i dati (Džordž Kjukor, 1962)
28. Obilazak (Edgar Dž. Almer, 1945)
29. Tarzan u Njujorku (Ričard Torp, 1942)
30. Goli u sedlu (Denis Hoper, 1969)
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
