0
"Stvorio sam novi početak i novi kraj. Filmu je udahnut novi život", rekao je Frensis Ford Kopola najavljujući “rediteljsku verziju” trećeg nastavka filma “Kum” kome je dao i novo ime: "Koda Kuma: Smrt Majkla Korleonea".
Treći nastavak sage o mafijaškoj porodici Korleone, „Kum III“, kada se pojavio pre 30 godina, nominovan je za sedam Oskara, uključujući i onog sa najbolji film (osvojio ga je te godine „Ples sa vukovima“ Kevina Kostnera), ali je dočekan sa uglavnom suzdržanim kritikama.
Kritičari su hvalili Ala Paćina u ulozi Majkla Korleonea, pa i priču, ali su isticali i nepotrebno zbrkanu radnju i posebno neubedljivu Sofiju Kopolu kao Meri Korleone. Ona je za tu ulogu osvojila dve „Zlatne maline“ – za najgoru epizodnu ulogu i za najgore novo filmsko lice. Sofija Kopola je, inače, u tu ulogu „uskočila“ umesto Vinone Rajder, koja se razbolela pred snimanje. Tada devetnaestogodišnja rediteljeva ćerka vremenom se potvrdila kao uspešna rediteljka.
Ni svi članovi ekipe nisu bili zadovoljni time kako je film ispao.
„Kada sam ga pogledala, pomislila sam: ‘Dakle, ovaj film ne radi’. Jednostavno sam ga odbacila. Pomislila sam: ne, nije dobar“, rekla je Dajen Kiton, filmska Kej Korleone, Majklova supruga.
Prvi „Kum“ (1972) osvojio je tri Oskara (za najbolji film, Marlon Brando za najbolju mušku ulogu i za najbolje adaptirani scenario koji su napisali Mario Puzo i Kopola). „Kum II“ (1974) osvojio ih je čak šest, uključujući i statue za najbolji film i režiju. I onda je prošlo 16 godina i Kopola se poduhvatio završnog dela trilogije. Zapravo, Puzo i on nisu želeli da to bude treći nastavak, nego su ga zamislili kao epilog prethodna dva filma i nazvali ga „Smrt Majkla Korleonea“, ali su producenti to odbili i nazvali ga jednostavno „Kum III“.
U susret 30. godišnjici od premijere tog filma, pred publikom će se od sutra u bioskopima a od 8. decembra na digitalnim patformama rediteljska verzija nazvana „Koda Kuma: Smrt Majkla Korleonea”. Kopola je ranije već sređivao svoje filmove. Napravio je novu verziju „Apokalipse danas“, a prošle godine uradio je šta se može i „prerežiranjem“ svog „Koton kluba“ (1984). A onda je počeo da se bavi izmenama u sagi sa Majklom Korleoneom u njenom središtu.
„Za ovu verziju završnice, napravio sam novi početak i kraj, prearanžirao neke scene, kadrove i muzičke delove. Sa ovim izmenama i restaurisanom slikom i zvukom, za mene je ovo prikladniji zaključak ‘Kuma’ i ‘Kuma II”, saopštio je Kopola kada je „popravka“ bila završena.
Kopola i njegove ekipa su film restaurisali u 4K verziji, zamenili 50 kadrova sa slabijom rezolucijom i sredili su ogrebotine, mrlje i druge anomalije koje ne mogu da se pripišu samo tehničkim ograničenjima, prenose specijalizovani portali.
Intervencije u novoj verziji
Već sam početak sa proslavom je skraćen i brže se prelazi u samo središte zbivanja. „Film je 12 minuta kraći, pojedine ključne epizode su prearanžirane, izbačene su neke manje značajne scene i poneka replika tu i tamo. Ali do samo svog izmenjenog kraja to je u osnovi isti film, bolji u delovima nego kao celina“, piše američka filmska kritičarka Kerin Džejms za BBC.
Ovaj film ne dobacuje do značaja prva dva nastavka, ocenjuje ona, ali nova verzija potvrđuje Kopolinu viziju, „otkrivajući koliko je priča o Korleoneovima bila Majklova, duboka moralna saga o krivici i iskupljenju“.
„‘Koda’ nam govori da se kriminal zapravo ne isplati kada ste spremni da tragate za svojom dušom. Mladi Majkl bori se sa idejom ubijanja još u prvom ‘Kumu’. Posledice njegove odluke su središte trećeg dela, smeštenog u 1979. godinu, dve decenije nakon događaja iz ‘Kuma II’. Majkl, milijarder koji živi u Njujorku, legalizovao je svoj posao i ostavljen je da se nosi sa svojom krivicom zbog toliko mnogo zločina, posebno onim kada je naručio ubistvo svog brata Freda, koji ga je izdao“, piše Kerin Džejms i ocenjuje da nova verzija „i dalje ima problema kakva nikakva montaža ne može da promeni“. Tu, pre svega, misli na „nepotrebno zbunjujuću glavnu radnju“.
Najveće novine mogu se videti na samom kraju filma, navodi dalje ona. Kopola je isekao, recimo, repliku u kojoj Majkl pita zašto ga se ljudi plaše, a ne vole ga, „uskraćujući mogućnost da publika saoseća sa njim“.
„U završnici filma, Kopola pravi briljantan izbor u montaži. Originalni kraj pojurio je godinama unapred ka starom Majklu, koji sedi sam u pustom dvorištu dok se kamera približava njegovom licu punom usamljenosti i tuge. On pada na zemlju, očigledno mrtav. Maleckim rezom, Kopola menja značenje cele scene. Sada se završava krupnim planom na Majklovom licu, dok je još živ. Živeći sa svojom krivicom i pravom smrću, smrću njegove duše i nade. Kopola na samom kraju dodaje tekst: ‘Kada vam Sicilijanci požele ‘Cent’anni’… to znači ‘dug život’… a Sicilijanac nikada ne zaboravlja’. Majkl je proklet dugim životom u sećanjima“, zaključuje Kerin Džejms.
Brojne male izmene u toku celog filma spominje i kritičar „Gardijana“ Piter Bredšo, a i on kao najznačajniju izdvaja tu na kraju koja „može da implicira da je njegova prava smrt bila emotivna ili duhovna koja se dogodila na stepenicama opere u Palermu ili čak i mnogo ranije“.
