0
Serija “Očajne domaćice” je drsko šokantna, duboko problematična i pop-kulturni fenomen. Dve decenije kasnije, prisećamo se žena iz Visterija Lejna koje su osvojile svet.
Pre nekoliko meseci, Eva Longorija je za “Observer” rekla da, i nakon 20 godina, ljudi i dalje otkrivaju „Očajne domaćice“, seriju koja ju je učinila zvezdom preko noći kada se prvi put pojavila 2004. godine. Kemp melodrama smeštena u predgrađe bila je pop-kulturni fenomen u svoje vreme, piše “Gardijan” u svom osvrtu povodom godišnjice serije. Teško je preuveličati koliko je bila velika, iako činjenica da se i dalje pominje u svakom intervjuu sa bilo kim ko je igrao u seriji govori dovoljno. Nedavno se njen trajan uticaj pojavio u „Agatha All Along“, u epizodi koja vizuelno duguje Visterija Lejnu, kao i u seriji „Only Murders in the Building „, gde Longorija gostuje igrajući verziju sebe.
„Očajne domaćice“ su se završile 2012. godine, nakon osam sezona i više drame iza kulisa nego što je serija imala smrti likova – a bilo ih je ogromnih 57. (Njihovo fotografisanje za “Vanity Fair” i provokativni intervju sa glumačkom postavom i stvaraocima ostaju klasik ovog žanra). U godinama nakon završetka, serija je pronašla novu publiku putem striminga, ali vratiti se na početak i gledati je ponovo po prvi put od njenog završetka znači katapultirati se u potpuno drugačiju eru.
Seriju je kreirao Mark Čeri, koji je bio scenarista i producent serije „Zlatne devojke“.
Ona prati živote četiri bogate žene koje žive u ulici Visterija Lejn u izmišljenom gradu Ferviju, u državi Igl. Slično kao i „Seks i grad“, koji se završio početkom 2004. godine, svaka od glavnih junakinja predstavlja „tip“ žene, kako ju je zamislio gej muškarac. Linet (Felisiti Hafman) je iscrpljena zaposlena majka, Suzan (Teri Hačer) je smušena romantičarka, uzdržana Bri (Marša Kros) je „gradonačelnica Stepforda“, kako kaže jedno od mnoge nesrećne dece iz ulice, a Gabrijela (Longorija) je žena trofej, bivši model koja se udala za bogatog biznismena koji svoju nezadovoljnu suprugu drži u velikoj kući i ukrašava je skupocenim nakitom.
Humor serije „Očajne domaćice“ čvrsto je vezuje za početak 2000-ih. Ona je vedro satirična i nesvesno drska na način koji danas, u eri diskursa, jednostavno ne bi mogao postojati. Sve počinje sa Meri Alis (Brenda Strong), koja prefarbava baštensku stolicu, a zatim se upucava u glavu iz razloga toliko fantastično apsurdnih da se vredi čuditi kako su mislili da će se izvući s tim. Ali serija je ostala posvećena svom preterivanju kroz svih 180 epizoda, a preterivanje je uglavnom i bila poenta. Epizode osciliraju između farse i visoke drame, između tragedije, gegova i komične golotinje. „Kao što je moja baka uvek govorila: uspravni penis nema savest“, kaže Gabrijela, što je samo jedan od mnogih duhovitih citata.
Lako je retrospektivno uočiti probleme sa serijom, baš kao što se i „Prijatelji“, na primer, često kritikuju zbog šala koje danas ne bi bile prihvatljive. Takođe se zaboravlja koliko je Gabrijelin baštovan i tajni ljubavnik Džon zapravo mlad – u jednom trenutku ona pokušava da ga pozove, a on joj javlja da je na času algebre. U međuvremenu, Gabrijelin muž joj kaže da, ako neki njegov kolega poželi da je pipka, ona to treba da dozvoli. Gledajući seriju uz dokumentarce o užasnoj tabloidnoj kulturi iz 2000-ih, osećate više empatije prema ženama u javnosti, ali i prema ženama generalno.
Šalilo se sa činjenicom da je Meri Alis svima govorila da nosi veličinu 6, ali kada su prijateljice nakon njene smrti pregledale njenu garderobu, shvatile su da je veličina 8. Komšinica Idi (Nikolet Šeridan, koja je pokušala da tuži produkciju nakon što je njen lik ubijen, tvrdeći da je to osveta zbog njene žalbe na autora serije Čerija) bila je zavodnica slična Samanti koja se takmiči sa svojim komšinicama za nova osvajanja.
Ali, uprkos svim trenucima tipa „ne mogu da verujem da su to uradili“ (a ima ih mnogo), serija relaksira. Ona luta, dovodi sebe u narativne ćorsokake, a ponekad deluje kao da baulja u mraku, ali svejedno imate osećaj zadovoljstva. Očigledni naslednik njene ostavštine je franšiza „Prave domaćice“, koja je počela 2006. u okrugu Oranž, pretvorivši dokolicu bogatih žena u televizijski fenomen. Ako su izmišljene drame sa Ulice Visterija nekada delovale preterano, teško su mogle da se takmiče kada su „stvarni“ životi žena iz Beverli Hilsa, Njujorka, Atlante i drugih mesta stigli na ekrane, piše „Gardijan“.
Bonus video: Povodom 25 godina serije „Sopranovih“: Oni su filmski Bitlsi