0
Svetsku umetničku scenu nedavno je potresla skandalozna odluka da direktorka elitne škole na Floridi podnese ostavku nakon žalbe nekoliko roditelja jer su njihovoj deci prikazne "pornografske slike" čuvene Mikelanđelove statue Davida. Ovaj slučaj pruža savršenu priliku da razmislimo o tome koja su dela u modernoj istoriji, iako su ih neki posmatrači smatrali neprihvatljivo šokantnim, promenila način na koji razmišljamo danas o umetnosti.
Sledi 10 remek-dela nastalih u godinama otkako su listovi smokve uklonjeni sa Davida, a koji su šokirali savremeni senzibilitet i pomogli da se redefiniše sama suština umetnosti, prema „BBC culture“:
1. Marc Quinn, Self, 1991.
Svakih pet godina, tokom pet meseci, britanski umetnik Mark Kvin izvlači pet litara sopstvene krvi i prosipa ih u providni, rashlađeni kalup svog lica. Rezultat je serija autoportreta u koje umetnik može legitimno da tvrdi da je „ulio“ više sebe od bilo kog umetnika koji je došao pre njega. Za neke posmatrače, Kvinovo delo nije ništa drugo do jezivi i vampirski štos, a za druge, delo oličava dirljiv i hrabar doprinos tradiciji samoreprezentacije kojoj su doprineli veliki umetnici kao što su Rembrant, Van Gog i Sindi Šerman.
2. Allen Jones, Chair, 1969.
Britanski pop umetnik Alen Džons optužen je da tretira žene kao predmete i obrnuto, nakon što je prezentovao svoju skulpturu „Stolica“. Na Dan žena 1986. godine par aktivista koji su bili zaprepašćeni šovinističkim senzibilitetom ove skulpture, polilo ju je sredstvom za skidanje boje i kiselina je uništila lice i vrat lutke.
3. Piero Manzoni, Merda d’Artista, 1961.
Godine 1961, italijanski avangardni umetnik Pjero Manconi (koji je godinu dana ranije ostavio posmatrače užasnute kada je kao umetničko delo predstavio balon ispunjen sopstvenim dahom), učinio je ono što uglavnom kažemo „još će i svoj izmet staviti na aukciju“ – nagurao je u 90 limenki, 2.700 grama sopstvenih fekalija. Smatra se da je ovo delo razrađen odgovor na podrugljiv komentar koji mu je jednom dao njegov otac, koji je imao fabriku konzervi, upoređujući njegov rad sa izmetom. Godine 2016, jedna od konzervi njegovog sina prodata je na aukciji za 275.000 evra.
4. Erased de Kooning Drawing, Robert Rauschenberg, 1953.
Godine 1953, iste godine kada su kustosi verovali da moderne oči mogu da podnesu Davidove genitalije, američki umetnik Robert Raušenberg odlučio je da pokaže da umetničko delo može nastati brisanjem, umesto nanošenjem boje na platno. Raušenberg je ubedio svog prijatelja umetnika da žrtvuje svoj crtež zarad eksperimenta. Rezultat je papir očišćen od bilo kakve vidljive slike, izazivajući posmatrače da odluče da li je slika bez slike uopšte slika, ili je pravi rad na ekranu prazan okvir koji okružuje odsustvo – skulpturalno mesto za beskrajni umetnički gubitak.
5. Judy Chicago, Dinner Party, 1979.
Trouglasto konstruisan banket sto američke umetnice Džudi Čikago bio je hvaljen zbog svoje pionirske perspektive i ismevan zbog šokantne vulgarnosti. Sastoji se od 39 mesta koja obeležavaju doprinos žena kulturnoj istoriji (od Safo do Virdžinije Vulf). Radom dominiraju skoro dve desetine ručno oslikanih porcelanskih tanjira, od kojih su mnogi ukrašeni rascvetanim simbolom nalik vulvi. Verujući da delo ima „previše vagina“, savremena britanska umetnica Kornelija Parker kritikovala je instalaciju u „Gardijanu“ rekavši je da je u pitanju samo „ego Džudi Čikago, a ne priča o jadnim ženama koje bi ona trebalo da uzdiže“:
– Sve smo svedene na vagine, što je pomalo depresivno!
6. Richard Serra, Tilted Arc, 1981.
Više od jednog legendarnog zida srušeno je 1989. godine. U gluvo doba noći 15. marta, osam meseci pre nego što su maljevi počeli da udaraju po Berlinskom zidu, tim građevinskih radnika sišao je na Federalni trg u Njujorku da iseče na komade 36 metara visoku kontroverznu čeličnu barikadu koja je podignuta osam godina ranije. Tvrdeći da je delo, revolucionarna skulptura američkog umetnika Ričarda Sere, pružilo utočište i teroristima i vandalima. Žiri je zaključio da minimalističku skulpturu treba ukloniti i odneti u skladište.
7. Christo and Jeanne-Claude, Surrounded Islands, 1983.
Nije svako bio zaveden bajkovitom magijom umetnika Krista i Žan Kloda koji su obavili 11 ostrva u Majamiju ružičastom tkaninom. Ekolozi su protestovali zbog postavljanja ovog dela, zabrinuti zbog dugoročnog efekta sintetičke plastike od 603.870 kvadratnih metara koja se proteže preko staništa morskih krava. Dijalog koji je stvorila konstrukcija, koji je primorao lokalne zvaničnike i stanovnike da razgovaraju o krhkosti sredine oko njih, upravo je bio cilj umetnika.
8. Tracey Emin, My Bed, 1998.
Iako je krevet, kao arhetipski objekat, služio kao nezaobilazan rekvizit u nekim od najvećih dela zapadne umetnosti – od Ticijanove Venere do Van Gogove spavaće sobe, preko Goje…, nezapamćeno je bilo negodovanje javnosti zbog instalacije britanske umetnice Trejsi Emin. Iako je krevet po nekima sjajno simbolizovao depresivno stanje umetnice, okružen materijalnim ostacima „nesređene“ psihe, eksponat je kritikovan i okarakterisan kao primer kako savremena umetnost apsolutno gubi svoj put. Oni koji su branili delo bili su iznenađeni da je, više od 80 godina nakon pisoara Marsela Dišana, neuredan krevet mogao da izazove takav gnev i pitali su se da li je prava primedba u stvari žena koja tako drsko smešta svoje delo u muzej za muškarce.
9. David Černý, Shark, 2005.
Odbacivši odvažnu instalaciju britanskog umetnika Dejmijana Hersta „Fizička nemogućnost smrti u umu nekoga ko je živ“ (1991), na kojoj je predstavljena ajkula u rastvoru formaldehida, češki umetnik se usudio da na isti način postavi skulpturu diktatora Sadama Huseina.
Neki su smatrali da se delo previše približilo prikazu Huseina kao žrtve. Zakazana izložba kontroverznog dela u muzeju u Belgiji otkazana je dekretom gradonačelnika Mišela Landujta, iz straha „da bi određene grupe rad smatrale previše provokativnim“.
10. Paul McCarthy, Tree, 2014.
Povremeno su uvređeni posmatrači, a ne oprezni kustosi, uticali na cenzuru kontroverznog dela. Takav je bio slučaj u oktobru 2014, kada su ogromnu skulpturu američkog umetnika Pola Makartija na naduvavanje, podignutu u okviru božićne izložbe na trgu u Parizu, srušili vandali. Mnogi su ukazivali na blisku sličnost skulpture sa oblikom rekvizita za seks. Kolosalno delo nije bilo zaštićeno od napada. Ni sam umetnik nije pobegao nepovređen. Ogorčeni prolaznik suočio se sa Makartijem i udario ga tri puta po licu pre nego što je nestao u gomili.
Bonus video: „Gladujemo, smrzavamo se, a vi se plašite krompir pirea“ Aktivisti „uneredili“ Moneovo remek-delo
