0
Zdravlje mu je narušeno, ali ljubav prema košarci jača je od svega. Oseća se koliko ga boli sve što se dešava u njegovom Partizanu. Duško Vujošević bio je gost Nova.rs i govorio zanimljivo - kao i uvek.
autori: Đorđe Matić i Nebojša Todorović
Da li bi se i pod kojim uslovima vratio u srpsku košarku? Zašto su rezultati SD Partizan nedostojni renomea poslednjih godina? Da li bi opet seo na klupu crno-belih? Kako vidi odlazak Andree Trinkijerija iz Humske?
Toliko je tema za razgovor kada ugostite Duška Vujoševića, koji je zbog javnog iznošenja statova često trpeo… Tako je i sada pričao u svom stilu, otvoreno, bez zadrške.
Drugi deo intervjua u petak
Drugi deo velikog intervjua sa Duškom Vujoševićem bićete u prilici da čitate na Nova.rs u petak, 3. jula. Otkrio nam je trofejni stručnjak kome bi i kome ne bi poklonio i preporučio literaturu, posebno je pričao o ljubavi prema umetnosti, da li ima više slika ili novca, kojim političarima je jedino poklonio knjige, a biranim rečima govorio je o romanu „Otići ću jednog dana ne rekavši sve“…
Izneo je i ko su najveći neprijatelji Partizana, šta posebno zamera Trinkijeriju, kako vidi ulogu Ostoje Mijailovića na čelu kluba, kako je Crvena zvezda profitirala od koronavirusa, te kako u svemu vidi ulogu koju ima otac nacije.
Ceo prvi deo intervjua možete da pogledate u videu, dok vas drugi čeka u petak na Nova.rs.
„Zdravlje mi je narušeno kao što se zna, radim tri dijalize nedeljno. Kako imam povećan šećer, pa mi je potrebna dnevna doza insulina, tako mi je potrebna i dnevna doza košarke da bih se osećao koristan i radostan. I to imam u Rumuniji i mislim da još uvek dobro radim“, počinje Vujošević priču prilikom gostovanja u prostorijama Nova.rs.
Logično je bilo da se najpre osvrnuo na dešavanja u Partizanu… Da li postoji uopšte šansa da se vrati u srpsku košarku i kako vidi sve ono što se dešava proteklih godina.
„NEKO JE MORAO U SUKOB S DRŽAVOM“
„Dobro su poznati razlozi zbog kojih sam morao da odem. Prosto se čovek neprijatno oseća, ne zbog nedostatka rezultata, nego zbog nekih drugih motiva, a to je mešanje politike u sport. Partizan se našao u veoma teškoj situaciji promenom vlasti 2012. godine. Pre toga je bio u objektivnoj poziciji u odnosu na rezultate i broj navijača, uvek si nezadovoljan i misliš da treba više. Od 2012. vrlo malo trofeja je osvojeno, 2012. su klubovi SD Partizan bili prvaci u svim sportovima, a prošle sezone mislim da su titule osvojene samo u kuglanju, moguće i u rvanju. To je pre svega materijalni tretman koji SD Partizan ima. Počelo je previše da se favorizuje konkurentsko Sportsko društvo i ja sam na funkciji predsednika osetio obavezu da reagujem i bilo je jasno da se ušlo u sukob sa državom, ali neko je morao da uđe, da se ne desi da nas pojedu kao šećer. Makar je podnesena neka žrtva…“
Dotakao se Vujošević i Crvene zvezde, te ravnoteže između večitih rivala, odnosno nedostatka trofeja u crno-beloj porodici.
„Ne treba podcenjivati ničije znanje i veštinu, nije umetnost ono čemu je dato da bude umetnost. Kada bih naslikao sliku, to ne bi bila umetnost, možete i vi svoj posao da radite na umetničkom nivou ako ga dignete na metafizički nivo.
U medijima daleko veći prostor ima vlast nego opozicija i Crvena zvezda nego Partizan. Imate onda sastanke na državnom nivou sa predsednikom Evrolige, favorizovanje jednog kluba, pokazivanje da je interes države da taj klub bude zaštićen u tom takmičenju. Mnogo stavki ima tu, a i uprave klubova i navijači su pod kontrolom te stranke koja hoće sve da kontroliše. Ima mnogo faktora za takav rezultat, a između ostalog, i taj materijalni deo nije nevažan“.
Vujošević i Partizan – da li i kada opet zajedno? Za sada, teško…
„Da je druga politička situacija, bilo bi sasvim normalno da budem u Partizanu sportski direktor ili neko ko, ne kao trener, vodi o stručnom delu tima, selekciji igrača, izboru trenera. I ne sam da to odlučujem, ali da imam velikog uticaja u svemu tome. Iz istog razloga zbog kojeg sam otišao, ne mogu ni da se vratim“.
„TRADIZIONE DI FAMIGLIA, KAJMAK, PLJESKAVICA, RASKALAŠNOST“
Navijači su zavoleli Andreu Trinkijerija, na koga su veoma ljuti zbog načina na koji je nedavno otišao. I zato se uvek sete Vujoševića i njegove trofejne ere na klupi crno-belih, koja dodatno dobija na značaju kada se pogledaju naslednici.
„Podržao sam njegov dolazak. Pre je bila politika kluba da budu jeftini treneri, ako hoće ozbiljnog trenrea, moraju i ozbiljno da ga plate, jer su komentare pravili i na moju platu. Kako je išlo vreme, imao sam određene zamerke na stil njegovog rada. Imate u životu ljude koji grade, koji koriste i koji ruše, on je taj koji koristi. Partizan je osvojio dva kupa, a Partizan pre svega interesuju državne, odnosno regionalne titule koje obezbeđuju Evroligu i ove godine su imali odlična međuvremena. Bili su prvi u ABA ligi i obezbedili su prednost domaćeg terena u Evrokupu zaključnom sa finalom. Ne tvrdim da bi u oba takmičenja bili prvi, ali je logično pretpostaviti da bi makar u jednom osvojili prvo mesto što bi im omogućilo da igraju Evroligu“, smatra Vujošević i posebno se osvrće na Evroligu, Crvenu zvezdu i neprijatelje crno-belih.
PROČITAJTE JOŠ
„Jedini profiter od korone je Crvena zvezda u košarci. To jeste nesreća i udružili su se svi neprijatelji Partizana od kovida do Vučića, i zašto to kažem? Postoji obećanje od Bartomeua da će jedna ekipa iz Beograda dobiti A licencu na 10 godina od sledeće sezone (2021/2022. prim.aut), ne ove koja sledi. Počela je priča kako se FIBA bori da povrati takmičenje, to je jedina krovna organizacija u bilo kom sportu koja je izgubila svoje najjače takmičenje, i sama je kriva zbog ovakve pozicije evropske košarke, već sam sebi dosadan s tom pričom. Partizan je imao pristojnu ponudu da ode u FIBA, ali bi time otvorio put Crvenoj zvezdi ka licenci, koji je i sada manje-više otvoren. I morali su to da odbiju i da ostanu u trci za najkvalitetnije evropsko takmičenje gde je Partizanu mesto i po tradiciji, i prema svemu“.
Trofejni stručnjak analizirao je situaciju oko odlaska Trinkijerija, za koga smatra da je izdao crno-bele, pa možete u videu snimku, između ostalog, do detalja da pogledate zašto je Italijan čekao do 1. jula.
„On je pametan čovek i odličan trener te vrste, rekao sam šta mu zameram… Ali od priče kada je došao, ‘tradizione di famiglia’, navijanje za Partizan, ‘ajmo pljeskavica, kajmak, neka i malo raskalašnost koja je meni malo i smetala, ali svaka njegova izjava bila je investicija, pa i kad kaže ‘dobar dan’. Ušao je pod kožu ovom narodu načinom na koji je došao, pričom, rezultatima koji nisu bili samo njegovi već su zasluga njega, tima i rukovodstva kluba koje je obezbedilo finansijska sredstava nezamisliva za Partizan iz perioda pod rukovodstvom Predraga Danilovića i Vlada Divca, te mene kao trenera, kada smo u kontinuitetu pravili jako dobre rezultate“.
„OTAC NACIJE JE** NAM JE MAJKU“
Vujošević posebno ističe i kako su brojni igrači mogli da krenu stopama bivšeg trenera, a nisu, te i da je on imao poseban odnos prema klubu, a nije morao.
Volim SNS koliko i oni mene
Duško Vujošević je prilično pohvalno govorio o Ostoji Mijailoviću, predsedniku KK Partizan.
„Moram da kažem nekoliko stvari… Svi znaju da sam ja neprijatelj Srpske napredne stranke, da ja njih volim koliko i oni mene. Činjenica je da Ostoja Mijailović, ne znam do kraja njegove motive, ne znam da li postoje skriveni interesi, ali otkako je došao počeo je da sanira situaciju. Bori se kao za svoju firmu. Niko nema kristalnu biografiju, pogotovo ne Ostoja, ali je za sada pozitivan prema Partizanu po mojim nekim procenama. U velikoj meri je popravio finansijsku situaciju koju je zatekao“.
„Svim igračima su kasnile plate… Mogli su da odu i Jaramaz, Trifunović, koji produžava ugovor kada se u NBA interesuju za njega, pa Zagorac. Meni su zakasnili tri rate iz 2015, dobio sam ih ove godine, pa sam ih reprogramirao na rate da ne opteretim klub da ih ne dobijem odjednom, pa su opet kasnili i napamet mi nije palo… Partizanovi navijači moraju da shvate neke stvari, to u pesmama da se Partizan voli i da ljubav nikad ne prestaje, to je u pesmama i kod jednog broja njih. Što kaže glumac Dragan Jovanović, ljubav se ne priča, nego prikazuje ponašanjem i radom. Prvi put sam ozbiljno posumnjao u Trinkijeriv odnos kada je udvorničkom izjavom prema ocu nacije, pravovremeno, kada je Srbija platila organizaciju muškog i ženskog kvalifikacionog turnira za Olimijske igre, to iskoristio pametno da kaže da mi imamo sreću što je predsednik ili ti otac nacije – veliki sportaš. On je time, i mimo toga što ga je klub doveo, i što ga je publika prihvatila, i što je uprava stajala iza njega, tražio direktnu konekciju sa ocem nacije i obezbeđivao leđa. Kažem ocem, jer, je** nam je majku. Tad sam prvi put posumnjao…“
Imao je ljubimac navijača Partizana i nekoliko pitanja za kolegu iz Italije.
„I sve ove njegove igre na Tviteru, nemušto opraštanje od publike, pa što ideš, čoveče? Zašto u prvoj teškoj situaciji napuštaš klub i hoćeš da ideš iz zemlje koja ima sreću što ima takvog oca nacije, u neku sigurnu zemlju Nemačku, u kojoj nema te sreće. Verovalo se u njega, u klub, u taj tim, ono što se desilo, Zvezda je na koronu ušla u Evroligu i država ju je finansijski propratila, kao da su to krvavo zaradili na terenu. Doveli su odličnog trenera Obradovića, centra Noka, Lojda iz Valensije, i po prvim potezima vidi se da je to ogroman budžet koji nije napravljen sposobnošću ne znam koga, već država to prati. Oni igraju Evroligu i napraviće tim koji dostojno reprezentuje Srbiju u Evroligi, a u pozadini je sakriven interes da se osvoji licenca na takav način. I napraviće tim koji ima mnogo veću finansijsku podršku države od Partizana a treba da igraju zajednu u Jadranskoj ligi i da se bore“.
„SUŠTINSKI NIŠTA NOVO OD 1910“
Vujošević veruje da tako utiče država na rezulate i na još neke prljavije metode, za koje nema dokaze, pa ne može da tvrdi da se do kraja dešavaju.
„Ovo što je uradio Trinkijeri, volim da nazivam stvari pravim imenima, pogotovo posle svega što je pričao, da je ovde pre svega emotivno, ne iz materijalnih razloga. Što kaže Andrić, ima jednu pripovetku ‘Snopići’, nije među najboljima, ali moram da je citiram zbog jedne rečenice. Neki beg u teško vreme kada je propadala turska carevina i povlačila se sa Balkana, u kasnim godinama dobio je sina, razmazio ga je i taj sin je upoznao život samo sa strane hedonizma. I posle Drugog svetskog rata završio je u Sarajevu prodajući kao prosjak one metle, išao je i vikao ‘snopići, snopići’. U fazi toga propadanja, jedno vreme je držao cvećaru sa prijateljem i jedna rečenica sve kaže, tada je video da ‘cveće može da bazdi kada radiš sa njim’. Ti u stvarnoj situaciji kada radiš s nekim uvek ima problema, ali se rešavaju ljudski, zato mislim da je Trinkijeri napravio veleizdaju, ako treba tačno da kažem šta je uradio u odnosu na ono što je proklamovao, obećavao i pričao. I još pokušava da taj njegov potez bude neko drugi kriv, da je primoran na to“, podvlači Vujošević.
Posebno ističe da je Partizan, usled velike ljubavi navijača koji strasno vole klub, kao opruga – „što ga više pritisneš, on jače odskoči“. I za kraj prvog dela, u svom stilu opisuje generalno sadašnje vreme:
„Opisao bih ga Disovom pesmom ‘Naši dani’, napisana je 1910. godine. Suštinski se ništa od tada nije promenilo“.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
