0
Nikad se Zmago Sagadin nije suzdržavao da iznese mišljenje ni kada je bio aktivan kao trener, ma koliko se ono svidelo nekome ili ne.
Tako je i sada dok uživa u penziji. Ne krije da mu je drago što ga je njegov mlađi, hrvatski kolega Ante Nazor uvrstio u vodeći trenerski dvojac na ovim prostorima, sa Duškom Vujoševićem.
“Je l’ ono beše ‘o mrtvome sve najlepše’? Još sam živ, ali sam u penziji”, započeo je Sagadin za Nova.rs svojevrstan vremeplov kroz (post)jugoslovensku košarku na šaljiv način i to na svoj račun, bez imalo zadrške.
Nije imao zadršku ni kada je pričao o ličnim uspesima, ali ni uspesima Duška Vujoševića, s kojim je, dok je bio trener Crvene zvezde, vodio velike košarkaške bitke, ali kako kaže samo na terenu.
“Ponosan sam na svoj rad, na 25 naslova (pehara), pre svega na veliki broj igrača kojima sam pomogao u napretku. Svake sezone sam uspeo da ubacim u tim, ne mislim na 12-orku, već u petorku, bar jednog, dva mlada igrača, a to smo radili samo Dule i ja. Ne mogu da kažem da smo bili prijatelji, jer je bilo teško u to vreme, ali smo se često viđali u sali, kada su se Zvezda i Partizan smenjivali na trenizima u ‘Pioniru’. Zaista skidam kapu za sve šta su Dule i Partizan uradili u njegovoj eri, hajde da zaboravimo onaj meč kada su se povukli s terena, pa se vratili…”, prisetio se Sagadin derbija iz oktobra 2004.
Nekoliko dana posle poraza u večitom derbiju, Sagadnin je smenjen sa klupe crveno-belih.
“Ma, nema nikakve ljutnje. U svaki klub u koji sam dolazio, odmah sam rekao: Ako u bilo kom trenutku smatrate da da ne valja kako radim, samo dođite i recite, nikakav problem. Tako je bilo i sa Zvezdom koja je krenula dobrim putem. Uživao sam u Beogradu. Za nekoliko godina bismo stvorili kontinuitet, tim spreman za velike rezultate. Planirali smo da napravimo trenažni centar na Adi, dobili i dozvole… Imali smo podršku i premijera Zorana Đinđića, koji je imao razumevanja za sport uopšte, ne samo za Zvezdu. Nažalost, znate šta se desilo. Ali i posle smo nastavili da radimo.”
Često su u to vreme dolazile pritužbe na rad Sagadina, odnosno na težinu njegovog rada.
PROČITAJTE JOŠ
“Što? Zato što sam želeo da igrači budu u sali pet, šest sati? Čitao sam nedavno izjavu Redžija Frimena kako mu je bilo teško, a lepo sam mu rekao ‘Nije ovo za tebe, ne voliš da radiš’. Šta sam pogrešio? Pogledajte Skunija Pena. U Italiji mu je karijera krenula nizbrdo. Došao je kod nas (u Zvezdu). Hteo je da radi kao ‘konj’, posle je zaradio milione. Setite se Obine Ekezijea… Ponosan sam na Šarunasa (Jasikevičusa) koji je za male pare došao u Olimpiju da bi radio, pa na (Arijela) Mekdonalda… Dolazi Mekdonald posle jedne sezone (u Olimpiji) i kaže ‘Hoću da ostanem kod vas’, a na stolu mu milionska ponudu. Ja mu odgovaram ‘Beži bre, budalo, uzmi milione, je li si normalan’. Naravno da ih nisam zadržavao, jer su žestoko radili i sve su to zaslužili. Ne razumem klince koji neće da rade, nego misle o Maldivima, kolima, pričaju kako je trener blesav, sve im smeta… Nisu svesni da im je iza najmanje 150 vršnjaka koji čekaju da uskoče na njihovo mesto. Pojasnim im da to mesto mogu da brane samo radom. Imaju talenat, a na trenerima je da ih guranjem u dvoranu, milom ili ‘silom’, nauče i poguraju da taj talenat procveta i da dođu do nebeskih visina.”
Iako je nabrojao nekolicinu stranaca na čije karijere je uticao, Sagadinu se ni malo ne sviđa što je ABA liga preplavljena internacionalcima.
“Ma nije samo ABA liga, nego cela evropska košarka. Gledam kod mene u blizini klubove iz dva sela. Igraju sa strancima!? Pa ko će da se identifikuje sa njima. Valjda uložite u svoju decu, a tek na kraju popunite praznine sa strancima i to onim koji mogu nešto da vam donesu, a ne samo odnesu pare. Ovaj region je uvek bio rasadnik talenata i to kakvih – najboljih u Evropi. Pa ja sam sa Olimpijom stizao do trofeja Kupa Saporte, fajnal fora Evrolige, igrao stalno Top 16 sa većinom naših i evropskih igrača. I sad me neko ubeđuje kao treba silni milioni za kompetitivnu ekipu. Ma, onima koji tako pričaju ne pomažu ni milioni kad nemaju nikakav sistem. Misle ako imaju novac da se razumeju u košarku i kupuju igrače bez ikakvog reda. I šta bude na kraju? Sistem je najvažniji, a u njemu se zna ko je igrač, ko trener, ko sportski direktor. Evo primer Italije, kad već pričamo o sistemu. Dok su imali sistem, bili su i rezultati. Čim su počeli stepenici da se preskaču, odnosno da na stručne funkcije dolaze nestručni ljudi, krenuli su strmoglavo dole, džabe im veliki uložen novac.”
NBA da plati 5 miliona obeštećenje za igrača
Iz prikrajka vreba NBA koji kupi sve što valja na Starom kontinentu, o čemu Sagadin jasno kaže:
“To je posebna priča. Evroliga i FIBA moraju pod hitno da sednu i kažu ‘ne može niko u NBA dok tamošnji timovi ne plate (bar) pet miliona dolara obeštećenje’, pa neka se onda oni tamo u Americi zamisle. Mora da se poštuje ono što je urađeno ovde za košarku. Plašim se, ako tako ne bude, da će NBA u nekom momentu napraviti ovde svoju diviziju.”
Sagadin je bio jedan od zagovornika osnivanja Evrolige i ABA lige, i smatra da su početne ideje bile zdrave, ali da se u međuvremenu skrenulo s pravog puta.
“FIBA nije u pravom momentu prepoznala biznis model. Dozvolila je da košarka, koja je tada bila relativno blizu fudbala, značajno finansijski zaostane. Fudbal je otišao u nebesa… Što se ABA lige tiče, još 1995. godine sam u Atini rekao da bi, kada se malo situacija smiri, mogli opet da formiramo veliku ligu, jer države nastale iz SFRJ ne mogu košarkaški same da napreduju. Svi bismo dobili kvalitetno takmičenje, jake utakmice. Bio sam na početku tu. Posle ne znam šta se desilo, gde je i kako zapelo. Sadašnja Liga je blizu raspadanja. Tragedija je da smo spali na samo jedno mesto u Evroligi. Treba biti realan i reći da bi naš maksimum bio tri mesta, ali dva minimum. A mi smo sa tri, spali na 2+1, pa dva, pa jedno i to kakvo. To nije smelo nikako da se desi. Em nemamo više mesta od jednog, em smo Liga koja ne razvija domaće igrače, već se kupuje sve i svašta sa strane. Sedite ljudi i dogovorite se, jer će košarka otići još dole. Svi nam beže, pomenuo sam fudbal gde je, a eto odmiču nam odbojka, rukomet…”
Kada pominje razvoj igrača, priča se vraća na početak i spisak momaka na čiju je Sagadin karijeru uticao. Priznaje da mu je teško da izabere najbolju petorku među svojim bivšim učenicima.
“Uh, uh, uh…. Pa kako? Teško da mogu da odredim, toliko ih je bilo. Ako vam je lakše, hajde vidite koji su igrači napravili NBA karijere, mada ni to nije neki pokazatelj. Evo vam primer Sanija (Bećirovića). Ubeđen sam da bi bio vrhunski NBA igrač da nije imao problema sa bakterijom u kolenu. Opet, za Bena (Udriha) nisam bio siguran da će biti tako uspešan, a on je igrao za Makabi, Milano, sakupio mnogo NBA sezona i dva šampionska prstena. A šta da pričam za Šarunasa? Kod njega se u prvoj igračkoj sezoni videlo kakav će da bude košarkaš, slično je sada i u trenerskoj. Taj će ‘da grize kao pas’ dok ne osvoji sve što je namerio”.
A namerila se Zmagova Zvezda u Kupu Radivoja Koraća 2004. na tri velika rivala, Partizan u četvrtfinalu, Vojvodinu (sa Gurovićem, Čankom, Šuputom, Stuartom…) u polufinalu i FMP u finalu. I sva tri puta je pobedila posle produžetka.
“Auuu, kakav turnir! Jero moj (Goran Jeretin), Jero moj… Dokazao je da ima mu** do kolena. Kako je odigrao… Naklon do poda. Ma sjajan, meni izuzetno drag tim”, prisetio se slovenački stručnjak smiraja 2003. godine u Novom Sadu.
Prisetio se odmah i koga je hteo da dovede u Zvezdu.
“Aškrabića. I onaj ‘mali’ iz Kragujevca, kako se beše zove, Musli. Da, da. Da je došao kod nas, mislim da bi vrhunsku karijeru imao. Ali, to je samo moje mišljenje.”
Izneo je mišljenje i o velikom, možda i najvećem uspehu slovenačkog sporta, evropskom zlatu košarkaša 2017. godine.
“Svaka čast! Ogroman uspeh. Treba da se nastavi, ali kako? Pa ne može, jer u kvalifikacijama za Svetski kup nisu mogli da igraju igrači iz NBA i Evrolige. Pa to je smešno. FIBA takmičenje je neregularno. Može ko šta hoće da kaže, ali kada nekoga ograničavate na takav način, onda je neregularno”, kako je započeo direktno, tako je Sagadin i završio razgovor za Nova.rs.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
