Na sve strane razbacuju naš novac, hvale se stabilnim finansijama, a za porodice ubijene dece na Vračaru ni dinara. Ni za porodice pobijenih u mladenovačkim selima. Ni za povređene. A jedanaesti i dvanaesti je dan od tragedija.
Ućutali se članovi Vlade Srbije, valjda čekaju da prvo On objavi tu vest, pa će onda oni da „odluče“. Da ne prenagle i ne porane sa podrškom.
Brukaju se ministri redom i gospođica Brnabić, po tradiciji.
Vlada nije formirala nikakav tim za kontakte sa porodicama žrtava dva masovna ubistva. Nijedan ministar nije otišao do Mladenovca. Ni državni sekretar. Neće crne limuzine u blatnjave sokake, a ne umeju da budu solidarni ni na Vračaru.
Prosto da se svako zapita šta je njihov posao, o čemu i o kome oni brinu? O čoveku? Kom čoveku? O porodici! Čijoj porodici? O povređenima i ucveljenim. Ne, nema u tome procenata i nameštenih tendera. Nije to njihova briga. Lepše je u kabinetu, tamo su važni i ne moraju da se mešaju sa narodom.
Možda bi značilo ljudima u Malom Orašju i onima iz Dubone da ih je neko iz Beograda posetio. Važan je taj osećaj da u nesreći nisu sami.
Rodbina i prijatelji počeli su da prikupljaju pomoć (dinarski račun 160-6000001702175-89 i devizni RS35160600000170218947) za Nevenu Vujić (20) teško povređenu devojku iz Dubone.
Njoj je amputirana leva podlaktica. Da bi joj lekari ugradili bioničku ruku i olakšali život potrebno je 50.000 evra. I drugim porodicama je sigurno potrebna pomoć. Čak i onim koje su situirane, zbog osećaja da nisu ostavljeni, da nisu prepušteni sebi i svojoj patnji.
Pročitajte još:
Može se pretpostaviti da ima onih kojima je život bio težak i pre nesreće. I njihove oči su uprte u državu, u Nemanjinu 11.
Ono što vlast niti vidi, niti oseća, uradili su opet građani. Otvoreni su donatorski računi za podršku porodicama nastradalih u školi „Vladislav Ribnikar“. Inicijativu su pokrenuli roditelji dece koja idu u ovu školu i bivši učenici.
Vladu Srbije krasi odsustvo empatije u kontinuitetu. Odložili su dane žalost zbog utakmice Partizan – Real. Ubeđen sam, da je kojim slučajem u centru Madrida ubijeno osmoro dece i još šestoro ranjeno ne bi bilo košarke, dok se žrtve ne oplaču. A možda bi, što neko reče, i mladenovačka tragedija bila izbegnuta – ne bi bilo okupljanja u dvorištu dubonske škole.
No vratimo se novčanoj pomoći porodicama žrtava.
Bilo je u Srbiji i drugačijih primera. Kada je pao vojni helikopter u Surčinu, u kome je poginulo šestoro ljudi i četvorodnevna beba iz Novog Pazara, oformljen je tim za pomoć (ne samo novčanu) porodicama nastradalih.
Dodeljeno je svima po 1,2 miliona dinara i mesečne stipendije deci žrtava. A sada? Sada imamo trojac koji se smeška i distribuira fotografije. Biće da su se slikali u crkvi gde je Premudri vođa upalio sveće za žrtve.
Umeju oni da podele svoju „zabrinutost“.
Ljudi, pomozimo da Nevena dobije veštačku ruku.
BONUS VIDEO: Milenko Vasović Naš novac kojim plaćamo RFZO, treba da prati naše lečenje
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare