22
Engleski je stvarno jezik kapitalističke papazjanije u kojoj živimo. I ne, ne mislim tu naravno na njegove dične ustanovitelje - od Šekspira do Džojsa - nego na menadžerski (ali i medijski) novogovor bez kog je praktično nemoguće putovati svakodnevicom. Evo, recimo, rič (reach) - u normalnom, šekspirovskom vremenu, prosto prevedeno, doseg ili u glagolskoj formi hvatanje, posezanje za; danas može biti i - dubina propagandog delovanja nekih medija, ili doseg uticaja neke kompanije ili pojedinca; ili na primer "hush money" - na srpskom "novac za ćutanje", a suštinski mito.
Ne znam što mi je ta poslednja sintagma pala na pamet dok sam juče čitao o epohalnom (tako ga je gradska vlast okarakterisala) ugovoru za izradu projektne dokumentacije za liniju 3 beogradskog metroa, a koja je poverena kineskoj kompaniji CRDC, koja se za nadoknadu od nešto više od 19,5 million evra prihvatila tog zahtevnog ma časnog posla. Andreja Mladenović, direktor Javnog preduzeća „Beogradski metro i voz“ (ahahahaahhaaha, izvinjavam se), pao je u trans nakon što je sa kineskim predstavnikom potpisao ovaj ugovor.
„Ovaj uspeh predstavlja rezultat transparentnog i profesionalnog postupka, koji je privukao vodeće domaće i strane kompanije iz oblasti projektovanja metro sistema. Na javni poziv pristigle su četiri ponude renomiranih kompanija, a izabrani ponuđač ostvario je najvišu ocenu“, transično je saopšteno. Najvišu ocenu, indeed (zaista).
Nekako sam, svojom greškom sigurno, propustio da primetim izveštaje ogromnog broja srpskih medija koji su preneli ovu informaciju, otišavši korak dalje u izveštavanju, podsetili javnost da je CRDC, zapravo, srpskoj javnosti relativno poznata firma, koja je, baš nedavno, bila uključena u projekat obnove srpskih železnica koje vode do Mađarske. I u okviru tog projekta renoviranja priključene infstrastukture.
I u okviru te infrastrukture i železničkih stanica.
I u okviru tih stanica nadstrešnica na staničnim zgradama.
I među tim nadstrešnicama i jedne u Novom Sadu.
Taj mali aspekt vesti vezane za potpisivanje ovog ugovora nekako nisam video. I začudih se zbog toga: kako je moguće da se takva pikanterija propusti, i to još u okviru ovako važne teme kakva je uvek po sredi kada se govori o trošenju javnog novca (to javno znači da su pare vaše). Onda sam se setio da sam i ja, zar ne, novinar, pa bih mogao da objavim taj element vesti na portalu Nova.rs i novinama Nova, što sam potom i učinio. (Sopstvena moć me ponekad plaši svojim obimom).
Ispostavilo se da ljudi nisu odmah shvatili da je kineska firma koja će projektovati ovu liniju metroa obuhvaćena krivičnom istragom zbog pogibije 15 osoba u Novom Sadu u 11.52, 1.11.2024. godine, i da je u toj istrazi jedna njihova službenica uhapšena, pritvorena i (nepravosnažno) optužena. A kad jesu shvatili – silno su se iznenadili.
A ja se pitam što? Što su se iznedili ovom informacijom, zašto ih je zatekla, kad je ovaj kineski gigant dobio najviše moguće ocene u jednom tenderskom procesu u koji nismo imali uvid, ali koji je, sasvim sigurno, bio ispravan i transparentan, jer da nije ne bi iznedrio ovakvu epohalnu odluku.
I onda mi je palo na pamet da naši čitaoci možda povezuju ovaj ugovor sa onom sintagmom na početku teksta.
Mislim na rič (doseg) uticaja koji kineska firma ima.
Niste valjda pomislili na mito?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
