Predmetna institucijo, ko te šta pitao: Piše Mihailo Jovićević

Najpre su mu ga, u ponedeljak popodne, uputili studenti njegovog matičnog, Pravnog fakulteta u Beogradu i taj odgovor je toliko ikoničan da moram da ga objavim i ovde u integralnom obliku.

Čitajte pažljivo:

"Tokom današnjeg dana je Rektorskom kolegijumu Univerziteta u Beogradu upućen poziv na dijalog o „rešenju za postojeću situaciju“. Studenti Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu pozivaju Rektorski kolegijum da ovaj poziv odbije. Podsećamo da institucija koje je uputila poziv ima ograničen broj, mahom ceremonijalnih nadležnosti od kojih nijedna nema dodirnih tačaka niti sa prosvetom niti sa zahtevima studenata.

U vezi sa pozivanjem na član 111. Ustava, smatramo da pomenuta institucija od početka studentskih blokada radi na svemu osim na postizanju državnog jedinstva i ne vidimo nikakvu naznaku da će se u tom pogledu nešto promeniti. Osim toga, zahteve su ispostavili studenti, a ne uprava Univerziteta, te je na nama i da se izjasnimo da li su oni ispunjeni.

Zbog toga smatramo da bi odazivanje na ovakav poziv predstavljao učešće u lažnom dijalogu, ali i legitimizaciju uzurpacije nadležnosti koju predmetna institucija vrši skoro osam godina", navodi se u saopštenju.

Usledila je, potom, odbijenica i od pomenutog Rektorskog kolegijuma, pa iako je konsenzualni stav u redakciji "Nove" bio da takav odgovor treba očekivati - ja sam bio pozitivno iznenađen. I smatram, iako sam i tu u manjini, da članovima Kolegijuma - rektoru BU Vladanu Đokiću, prorektorima Dejanu Filipoviću, Zorici Vujić i Nebojši Bojoviću i generalnom sekretaru Mariji Kostadinović - treba čestitati na hrabrosti. Naravno, stav je principijelan u održavanju namere da profesori ostanu uz svoje studente do ispunjenja zahteva, ali Predmetna Institucija (P.I.) se ne odlikuje poštovanjem drugog i drugačijeg, a pogotovo ne stavova drugog i drugačijeg koji su kontrarni stavovima njega, prvog i najprvijeg. Štaviše, P.I. je poznata po tome što izražava veliku i ličnu i profesionalnu i institucionalnu agresiju i histeriju kad god joj se ne udovolji, a pogotovo kad se isključi iz konverzacije.

Šta sada ostaje P.I.?

Nažalost, sve manje manevarskog prostora. Pokušao je da podmiti studente jeftinim kreditima za stanove - nije prošlo; pokušao je da lično objavljuje dokumenta iz istrage o padu nadstrešnice - nije objavio sve što treba; pokušao je neposrednu komunikaciju sa građanima, putem mitinga po manjim mestima u Srbiji - bolje da nije; pokušao je posrednu komunikaciju sa građanima, putem bezmalo 40 obraćanja koje je imao od početka godine - ljudi se sprdaju s njim, niko ga više i ne sluša; srušio je Vladu - niko neće na izbore; pokušao je da napujda građane Srbije protiv studenata pričom o unutrašnjem i spoljašnjem neprijatelju - građani studente dočekuju kao oslobodioce.

Muke po Predmetnoj Instituciji.

Ona, naravno, zna kako te muke može da reši, i sa i bez studenata: da se vrati u okvire Ustava. Sve smo joj to govorili ovih 5 godina kojiliko postoji Nova u digitalnom obliku (i nešto manje koliko postoji u štampanom). Uzalud, nije slušala. Sad neka - da se tako poetično izrazim - bere plodove gneva koji je posejala.