116
Pošto u režimu nema političke dinamike ni da se popune stupci Informera, srpska javnost - ako postoji tako nešto više uopšte - krenula je da secira opoziciju. Javnost možda ne postoji, ali ovaj povod postoji: najava bojkota predstojećih ponovljenih beogradskih izbora izaziva polemike u kojima odjednom učestvuju svi. Zabavno kao u komšijskoj Viber grupi.
Osim što nije. Osim što je u pitanju potpuno prazna polemika. Osim što će Tviter opet upasti u zabludu da je platforma Ilona Maska Agora a da je svaki od njih ponaosob Sokrat. Osim što dok se mi preganjamo po pitanjima stila, Vučić, SNS i zmajevi sa liste proždiru državu. Krajnje doslovno: iz Pariza nam se dojavljuje trošenje milliona na Rafale i perspektiva nuklearnog otpada u, recimo, Vinči.
Ali, nema veze, Slavice, hajde da se mi ipak bavimo previranjima u opozicionom korpusu koji broji jedno 10 stranaka, jedno 30 lidera, jedno 50 analitičara i jedno 380 uticajnih tviteraša. Saslušajmo svakog pojedinačno, neka nam javnost potopi to gibanje žive političke misli.
A šta mi tu imamo, ali stvarno?
116
66
31
Najpre, da konstatujemo: koliko vidim, sve najveće opozicione strukture složile su se u oceni da bez ispunjenja dva ODIHR-ova (oslobađanje RTS i rešavanje biračkih spiskova) i jednog dodatnog, krajnje logičnog uslova (objedinjavanja izbora kao mere za sprečavanje krađe) nema izbora. U tome su sa njima, po prvi put, u potpunosti saglasni i predstavnici Proglasa, koji su otvoreno pozvali na bojkot. U pitanju je, dakle, široka koalicija različitih glasova koja je složna u jednoj ideji. To ne znači nužno da je ideja odlična, znači samo ono što znači – da je to ideja ubedljive većine.
Zašto se neki protive ovoj ideji? I to stanovište je racionalno: već smo imali bojkot izbora koji je učinio samo to da skupštinu preplave jauci i stenjanja SNS tribuna i one (sećate li se) maloumne svađe sa novinama, nedeljnicima i TV emisijama u sablasno praznoj sali Skupštine. Ne slažem se da je taj bojkot doveo do poboljšanja izbornih uslova: da jeste, ne bi nam se desila Arena i Mala Krsna. Ne slažem se da su EU ili SAD zbog toga povećali pritisak na Vučića: da jesu, ne bi se desila Banjska i ne bi se desila poseta Makronu.
E, sad dolazi trenutak kad ću ja da vam otvorim očim svojim neverovatnim predlogom za razrešenje ove veštački izazvane dileme. Osim što neću, jer ga nemam.
Imam, međutim, jedinstveni uvid u mentalno stanje nacije ovog aprila u Beogradu. Imam ga zbog funkcije koju obavljam i zbog analitičkih oruđa portala Nova.rs u koje imam uvid. Pa, iako su ona poslovna tajna, mogu da vam prenesem deo njihovih merenja.
Najpre, mržnja i agresija u Srbiji dosegle su nivo koji je dovoljan da iz njih iznikne bratoubilački rat. Ovo je bez preterivanja: rov koji je režim iskopao ne samo što je dubok i mračan, nego se polako puni krvlju. Kako sam došao do ovog zapažanja? Uvidom u sekciju komentara na portalu, gde je ubedljiva većina automatski banovana zbog otvorenih poziva na ubistvo, silovanje i čerečenje političkih neistomišljenika sa obe strane. Ti neistomišljenici se, logično, nazivaju ološem, smradovima, izdajnicima, otpadom, ustašama, i tako dalje.
Potom, cirkuski igrokaz koji je režim i njegovi mediji – ama baš svi njegovi mediji, čak i oni za koje ste mislili da nisu njegovi – napravio od najpre potrage za devojčicom Dankom a zatim i istrage njenog ubistva potopio je medijsku scenu Srbije toliko da velika većina ostalih informacija prolazi ispod radara. Ispod radara, zato, prolaze i pomenuta Banjska, i pomenute nuklearne elektrane, i Kosovo, i EXPO, i Oskar, i Rio Tinto i, da – izbori. Ne mogu da garantujem, ali osnovano sumnjam da najviše 10 odsto ljudi zna za koji su datum raspisani. Kako to znam? Vidim koliko se takve vesti čitaju.
U takvoj atmosferi vi biste da pričamo o, što bi jedan opozicioni lider rekao, „konsocijativnim elementima“? Konsocijativno vas molim – nemojmo.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
