Šta se to dešavalo u zemlji Srbiji minulih dana, a što već nije više puta viđeno, vredno novinskog komentara. Priznajem javno da mi je već postala muka da pišem o istim ljudima, a ta muka biva sve veća saznanjem da će oni biti glavni politički akteri još dugo.
Najpre smo gledali slike sa srpskog paviljona iz Dubaija koje ne liče na život koji ovde živimo, a da je ipak reč o našoj državi podsetio nas je predsednik koji se i iz Emirat svađao sam sa sobom i svima u domovini koji ne misle kao on, sve braneći narko dilera.
Nekoliko puta nam se obratila i premijerka Ana Brnabić, a za nju sam gotovo siguran da ona ni samu sebe ne razume kad preslišava šta je pričala.
Verujem da su građani razumeli samo njeno obraćanje kad je rekla da su lekari predložili neke mere, ali da ona misli da nisu neophodne i prevedeno sa njenog jezika na srpski da treba svi da se zarazimo, pošto već nećemo da se vakcinišemo.
Zatim su nam došli predednici, ministri i druge zvanice iz egzotičnih država toboše svrstani u davno upokojeni Pokret nesvrstanih. Politički laici će komentarisati da Vučić pred izbore glumi Tita i da je to još jedan njegov uspešan markentiški nastup. Ali nije reč o marketingu već o trgovini – sakupio ih je da im pokuša prodati koju pušku, municiju ili granatu…
PROČITAJTE JOŠ:
I dok nas prorežimski mediji uveseljavaju pričama ko je sve radio za bivšeg ministra policije i sadašnje ministra vojnog Nebojšu Stefanovića, a sve sa ciljem da sklone predsednika Vučića, njih dvojica su zajednu otvorili prodajnu izložbu oružja za onu svitu iz egzotičnih država. Ne sumnjam da ministar Stefanović bolje poznaje posao prodaje oružja od predsednika države, to mu je prosto u porodičnoj tradiciji. Zna predsednik da iskoristi njegov potencijal dok ga se nekako ne reši, a namerio je to. Razlog zašto to nije već uradio možda se nalazi u Stefanovićevim fasciklama. Znaju njih dvojica ponajbolje da u ovoj državi ni jedan veći posao ( a ni oni sitni) nije urađen zakonito. I da zaključim tu priču: njih dvojica i njihovi poslovno-partijski ortaci mogu da se posvađaju samo oko para, ne mislite valjda da su se ideološki razišli.
Najači utisak minulih dana je na mene ipak ostavio epidemiolog Predrag Kon koji je izgleda, narodski rečeno, konačno prezupčio i rešio da se iz Kriznog štaba vrati u profesiju. Reče on tako za N1 da od kovida umire dva puta više ljudi nego što se zvanično saopštava. Što se mene tiče, zakasnio je dobrano.
Sve i da sam hteo ovaj komentar ne bi mogao da bude drugačiji jer sam pod snažnim uticajem opisa našeg trenutnog i budućeg stanja koje je za novine Nova dao profesor Nebojša Romčević: „Ne mogu više da trošim reči na opise ove nesreće koja nas je, verovatno sasvim zasluženo, zadesila, u obličju ove vlasti. I kao da smo tek na početku trećeg čina, gde se ispunjava Gogovo proročanstvo o „kraju dana“. Taj ogromni vodenični kamen vuče čitav jedan narod u propast i nestanak i to ne figurativno, već, kako vidimo, sasvim doslovno. Ta malignost koja se goji novim nepočinstvima i elementarnim zlom, isisava poslednje sokove i gnoji se dok ne prsne, to je tačka koju smo već prošli. Nijedan okupator u istoriji nije nam naneo toliko zla i to zla koje će smrdeti generaciji naših praunuka, ako preteknu.”
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar