Među svim našim nesrećnim konfrontacijama, tinja i sukob između pristalica i protivnika načina na koji je vođena borba protiv kovida 19. Linija razgraničenja ne samo da je krivudava, već često preseca populacione grupe koje na prvi pogled (i samo tako, površno posmatrano) deluju homogeno, bilo da su „NATO izdajnici“ ili „proputinovski agresori“, deklarisani poštovaoci nauke ili umišljeni otkrivači svetskih zavera, dobonamerni zanesenjaci verom u sve svetliju budućnost ili skeptici uvereni u neminovni krah civilizacije. Mnoge netrpeljivosti prekrivene su tankim slojem političke opredeljenosti, pa pripadnici i simpatizeri vladajućih partija, bar dok se ne opuste, izbegavaju da kritikuju odluke iza kojih stoji vlast, dok je za opoziciono nastrojene građane upravo to dodatni motiv da izliju, ne uvek javno, svoj nagomilani gnev.
Sve te razlike personalizovane su u ličnostima dr Dejana Žujovića, jednog od heroja i umalo žrtava boravka u „crvenim zonama“ (tog krupnog i snažnog čoveka kovid 19 pretvorio je skoro u sopstvenu senku), i dr Predraga Kona, kao najprepoznatljivijeg predstavnika zdravstvenih vlasti, konkretnije Kriznog štaba. Nezadovoljan delovanjem ovog ad hoc formiranog tela, sporne legalnosti i još upitnije legitimnosti, dr Žujović je još avgusta 2020. oštrim rečima kritikovao dr Kona. Uz potonju uzajamnu razmenu uvreda, epilog je Konova tužba sudu protiv svog kolege Žujovića.
Sve naše socijalno zastranjivanje ogleda se upravo u zameni neophodne objektivne analize dobrih i loših strana primenjene strategije u borbi protiv novog virusa korona prepirkom dvojice pojedinaca. Normalno bi bilo da su se razumni članovi Kriznog štaba odricali neodgovornih izjava davanih u njihovo ime, da su se konsultovali sa širokim krugom svojih kolega, posebno iz akademskih sredina i da su tražili da se, kad god postoje dileme, izjasne stručnjaci za odgovarajuću oblast. Morali su i da postave pitanje odgovornosti svih neobičnih i nastranih likova koji su svojim budalastim izjavama zbunjivali narod, ali i medija koji su ih promovisali.
Umesto toga, opšte uverenje je bilo da režimska, dakle dominantna sredstva javnog informisanja svesno, „po zadatku“, dezinformišu javnost, jer ohrabruju nastupanja odlikovanih i na izbornim listama vodećih lekara sa nelogičnim i antinaučnim zanovetanjima. Otuda su staleške organizacije lekara ostajale pasivne, pa se, recimo, ni epidemiolozi Srbije nisu sastali znatno duže od dve godine, kao da je zavladalo rajsko doba nestanka bolesti i smrti. Taj „zimski san“, praćen odsustvom interesa za pouke tekuće pandemije, može surovo da nam se osveti u vrlo bliskoj budućnosti. Zbog nenaučenih lekcija suđeno nam je da budemo ponavljači.
BONUS VIDEO: Emisija Izbliza – Dejan Žujović
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare