Neće ovo doveka. Dišite. Duboko.

To da nas istorija pretiče je valjda svima jasno. Sabilo se u ovih nekoliko meseci više istorije nego što je dozvoljeno po sanitarnim propisima: jaja lete gde ranije nisu letela, Ustav pada iz sata u sat, hapsi se i privodi brzinom predsednikovog izvinjenja Rusiji (a to je brzina koja se opasno primiče brzini svetlosti).

Neću taksativno navoditi šta se sve događa, vidite kao i ja. Preneću osećaj koji imam.

U poslednjih 12 godina gledali smo zajedno mnoge šokantne prizore, a ja se, recimo, najbolje sećam osećaja mučnine i nemoći nakon što sam čuo vest o ubistvu Olivera Ivanovića. Taj i brojni drugi - pad helikoptera, Savamala, laganje o broju žrtava korone, da pomenem samo neke - dešavali su se, međutim, skriveno od očiju javnosti, ili makar po mraku.

Prekjuče su žandarmi zabranili odbornicima opozicije da uđu u najveći lokalni organ vlasti u Novom Sadu usred bela dana, tako da svi vide sramotu. To da li ih je neko pozvao da uđu naknadno, ili pod pretnjom "razoružavanjem", ili pod nekim trećim uslovom - to preskočite. Ovo je fakat: u ponedeljak je ovim činom suspendovana i demokratija i Ustav. I nije to bilo dovoljno, nego je, nakon što su se opozicionari i građani razišli, policija još počela i da ih hapsi. Pa ni to nije bilo dovoljno, nego su ih i pritvorili (pa juče ipak pustili). Sve to izgleda u dlaku onako kako izgleda u Rusiji i Belorusiji. Eto, i taj smo prag prešli. A dokaz da smo ga prešli došao je juče u formi pomenutog upada u NVO, zbog navodne istrage o trošenju novca od USAID.

Vulinov zakon o zabrani "spoljja finansiranih" NVO stoji sa strane, gleda, ne veruje. Pravimo državu po meri Vulina i Đuke - kakav trenutak da se bude živ.

Paralelno sa tim, dešavaju se procesi oslobađanja. Duh kraljevačkih jaja lebdi iznad Srbije ovih dana - juče je nakratko bio i u Zaječaru, noć pre toga se obrušio na "nozdrovu" onog čoveka koji je studentima pokazivao krvavi srednji prst. Istovremeno, studenti pozivaju na novi generalni štrajk, 7. marta, krenuli su marševi za Niš, a Pravni fakultetu BU - u saopštenju koje je moglo da bude i jasnije - iskazuje solidarnost sa i podršku "građanskim naporima u lokalnim sredinama Srbije koji za cilj imaju pokretanje rada državnih i lokalnih institucija".

Već posle Niša, a pre najavljenog generalnog štrajka, Narodna skupština Srbije će, valjda u utorak, najpre izglasati 90 zakona, a onda konstatovati ostavku Vlade i premijera koji ih predlaže.

Kome to ima smisla, zreo je za jaje.

Ako vas sve ovo čini uplašenim, nervoznim, emotivnim, depresivnim, euforičnim i nadasve besnim - bez brige, svi smo zajedno u ovome. Dišite duboko. Čuvajte snagu. Razmišljajte pribrano.

Jer, Srbija na njihovu žalost nije ni Belorusija, ni Rusija, pa čak ni nesrećna Mađarska, čiji se lider opozicije poklonio razvalinama Železničke stanice u Novom Sadu. Istovremeno, on se i pohvalio snagom tamaošnje opozicije Orbanu. Ali, Mađarska nema slobodne studente i oslobođene ljude na ulicama. A Srbija ima.

Zato znajte, neće ovo doveka. Zato dišite. Duboko.