10
Pre nešto više od dva meseca, pisao sam o vakcinisanju sportista, tačnije o stanju koje je tada moglo da bude okarakterisano kao "klizav teren". Sportisti su mudro ćutali, a oni koji su imali zadatak ili jednostavno ljudski poriv da savetima i znanjem ohrabre tu populaciju mladih ljudi da se podvrgnu pelcovanju, radili su to manje podozrivo, agilnije, ali i prilično nespretno.
Doduše, tada je tek počela kampanja u tom pravcu, odnosno, tek se krenulo sa pripremom terena za postupak koji bi trebalo da zatvori proces borbe protiv pandemije. Vakcinisanje je samo nagoveštavano i diskretno podsticano, uz objašnjenje da je to normalan sled okolnosti u toj situaciji.
Početkom aprila, neke od namera morale su da budu preformulisane, jer je period „opipavanja pulsa“ prošao i trebalo bi donositi odluke koje nikoga neće iritirati preko mere. Ni sportiste, ni medicinske stručnjake, ni one koji parama kontrolišu deo privrede koja se izdržava „brigom“ o sportu.
PROČITAJTE JOŠ
Bliži se termin održavanja Olimpijskih igara, bliže se termini završnica mnogih takmičenja i što je najbitnije, bliže se proleće i leto, koliko god to nekima bilo nevažno. Sve to zajedno, traži jasnije određen pristup organizatora takmičenja u načinu tretiranju sportista koji su vakcinisani u odnosu na one koji nisu i traži precizna tumačenja svih preporuka, odluka, procedura i na kraju postupaka eventualnog sankcionisanja.
Proces ohrabrivanja, koji su mnogi nazvali podmuklim i prikriveno diskriminatorskim, završen je „nerešeno“. To je onaj deo priče koji je vakcinisanima obećavao neke pogodnosti u svakodnevnom životu, ali i tokom takmičenja. Recimo, sportisti koji se opredele za vakcinisanje, ne bi morali da idu u izolaciju dok čekaju utakmice, mečeve, rezultate… Mogli bi slobodnije da se kreću i normalno treniraju. Ne bi morali da nose maske dok nisu na terenu. Ima tih sitnica još, ali ona najjača „mamac varijanta“, obećavala je normalniji socijalni život, mogućnost druženja sa prijateljima, izlaske sa porodicom u restorane i opciju statusa kome ne preti karantin.
Ogroman broj sportista je zaista burno reagovao na ovu „ponudu“, tražeći da se te pogodnosti koje su ustanovljene, ne koriste kao seme razdora. Da ih ne zloupotrebljavaju u izazivanju podela, huškajući vakcinisane na nevakcinisane.
U svetu su najdalje, što se kampanja tiče, otišle NBA i NFL liga, dok su evropske i ostale kontinentalne lige (fudbalske, košarkaške, rukometne, odbojkaške…), u ovom periodu bile nešto liberalnijeg stava.
Interesantna je situacija u NBA ligi, koju ću uzeti kao reper za ono što se događa u SAD, pokušavajući da na osnovu tamošnjih dešavanja predvidim ili bar naslutim buduće poteze na svetskom nivou, kada su sport i vakcinacija sportista u pitanju.
I, pored herkulovskih napora NBA lige i „sindikata“ igrača (NBPA) da ubede, primoraju ili bar odobrovolje većinu košarkaša da se vakcinišu, ispitivanja govore da im taj posao ne ide kako su priželjkivali. Po tom pitanju liga je baš podeljena. Mnogo teško ide u Bruklinu, Njujorku, Bostonu, Vašingtonu, Filadelfiji… Mnogo je navedenih razloga za odbijanje, a glavni je nepoverenje.
Nepoverenje u državne organe koji ih svakodnevno, poprilično napadno „obrađuju“, nepoverenje u efikasnost vakcina, njihovu svrsishodnost i sadržaj koji bi mogao da izazaove neželjene posledice. Rekao bi čovek, ista je situacija svuda u svetu. Na isti način reaguju sportisti i van SAD i ne samo vrhunski, ali se to medijski ne prati adekvatno.
I dok su društvene mreže kontrolisane forsiranjem polemike između ekstremnih varijanti pristalica vakcinacije i onih kojima je to neprihvatljivo, zvanični mediji odišu nešto suptilnijom verzijom kontrole. Kod njih je sve uglavnom prikazano kao skladan spoj mišljenja struke i anketirane „većine“. Problem je što su predstavnici oba tabora isturena po njihovom izboru, mahom zagovarajući vakcinaciju. Taj neravnopravan odnos, logično, otvara prostor za sumnjičavost i nepoverenje.
Nego, zašto, evo već drugi put u periodu od dva i po meseca potenciram ovu temu, ubacujući sport u globalnu priču o vakcinisanju? Pa, zato jer mi je besmisleno i naporno, da jednu krajnje ozbiljnu zdravstvenu situaciju promišljam i određujem joj mesto, samo na osnovu nesigurnih, nepouzdanih i nedovoljno razjašnjenih činjenica u vezi sa vakcinama. Zato što sam preopterećen nedoumicama i zato što pouzdano znam da su sportisti najmanje inficirani nametnutim gledištima, onda kada je potrebno da se o nečemu bitnom izjasne. Naravno, mislim na sportiste, ne na kupljene, instruisane, ucenjene ili na bilo koji drugi način „obrađene“ sportiste. Ima i takvih, u manjini su i sreća, lako ih je prozreti.
Stalo mi je da znam kako taj soj ljudi razmišlja na temu vakcinacije, znajući da bi to mogao da bude stav sa podnošljivo malom dozom kvarnog ili tupavog u sebi. Uostalom, nisu se ni organizatori većih takmičenja tek tako prebacili sa zahteva da vakcinacija sportista bude obavezna, na nešto blaži prohtev. Evo, recimo za Olimpijske igre, sve je „spakovano“ u izraz poželjno je. Bez uslovljavaja da učesnici budu bespogovorno vakcinisani. Očigledno je da su shvatili kako bi loše prošli sa taktikom tako i nikako drukčije. Dovoljno bi bilo da im na Olimpijske igre ne dođu najbolji u mnogim sportovima i eto problema. Najpre bi se to odrazilo na atraktivnost takmičenja, a onda i na finansijske prihode. Prebacivanje, sa izraza obavezno na poželjno, jasan je pokazatelj da stavove sportista ozbiljno uzimaju u obzir.
Možda će jednog dana uspeti da ih sve ubede kako je vakcinacija neophodna i zaista nemam ništa protiv toga, ako taj posao bude obavljen bez ucene i prisile. Do tada, ne preostaje mi ništa drugo nego da tumačim ono što čujem i vidim da se dešava. Prateći necenzurisane izjave sportista, one koje su mogle da se pronađu u potrazi po svetskim medijima, mogao sam da zaključim samo jedno. Sva njihova gledišta i odgovori na raznorazna pitanja, reakcije na podrške i prozivke, mogla bi da stanu u jednu rečenicu, ili konstataciju.
Niti su oni sportisti, koji izraze sumnju u postupak vakcinacije, sadržaj i svrsishodnost vakcine, zatucani, bezobzirni i „ravnozemljaši“, niti su svi koji u vakcinaciji vide spas i zaštitu, promoteri i plaćenici farmako-industrije.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare