Raste prosečna plata, a džepovi prazni. Samo da ponovo ne postanemo milioneri kao što smo bili 1992.

Moram priznati da to predsednik radi posvećeno, znalački, zna da izazove onu „pa nije ovde baš tako loše“ reakciju i to traje sve dok ne odete do lokalnog marketa i suočite se s cenama s rafova. Kad dođete do kase već vas realnost vozi, jer bi već tada trebalo da vam bude jasno da predsednik spasava rejting svoje političke grupacije i manipuliše brojkama.A one su tako zgodne za brušenje i propagandnu doradu.Šta znači rast prosečnih zarada, ako za taj novac ne možete sebi da priuštite više? Do kraja godine prosečna plata bi trebalo da bude 840 evra, kaže predsednik. Međutim, ako u tu kalkulaciju unesete i inflaciju, shvatićete da to što nam je danas prosečna plata veća nego pre deceniju, ne znači da živimo bolje.Setite se samo milionskih zarada koje smo mi ili naši roditelji primali početkom devedesetih. Šta smo mogli da kupimo za taj novac?Iskreno se nadam da je vreme takve hiperinflacije daleko iza nas i da nećemo ponovo iskusiti život milionera, koji smo živeli te nesrećne 1992. godine.#blockquote_0Preterao je predsednik i sa brojem vrtića, ali on je tome sklon pa ga često uhvate u laži. Kaže da je ova vlast u Beogradu povećala broj vrtića za 455. To mogu samo oni - izgrade 10, a kažu 455. Ovaj ostatak odnosi se na broj otvorenih privatnih vrtića koje ova vlast niti je gradila, niti je otvarala. Doduše, jesu obezbedili subvencije za privatne vrtiće, ali daleko od toga da bi mogli da se hvale time kao da su ih oni izgradili.Mada, navikli smo na takve računice od predsednika. Voli čovek da se poredi sa Titom, pa se tako nekada zaleti da magistralni put nazove auto-putem. Lepše zvuči, moram priznati. Eto, baš prošle nedelje je otvorio još jednu deonicu auto-puta kod Merošine u dužini od 5,5 kilometara. Samo što se stručnjaci baš ne bi složili da je to auto-put.„Ako pitaš optimistu, otvorena je jedna traka auto-puta. Ako pitaš realistu, otvoren je magistralni put“, rekao je građevinski inženjer Danijel Dašić.S obzirom na to da je tih 5,5 kilometara završeno za nešto manje od dve godine, stručnjaci su izračunali da bismo do kraja ovog dela auto-puta mogli da očekujemo još 14 svečanih otvaranja.A šta još raste u Srbiji osim plata, cena i dužine novih puteva? Raste javni dug. Srbija će se zadužiti za dodatnih 1,2 milijarde evra. To će neko morati da vraća, a taj neko smo mi i naša deca. Od početka godine smo se zadužili za čak tri milijarde dolara.U poslednjih godinu dana cene hrane su u Srbiji, „ekonomskom tigru“ Balkana, porasle za 23 odsto, dok je u isto vreme u Ukrajini, koja je u ratnom stanju, hrana „skočila“ za manje od 15 odsto.Eto, tako nam je sve dok nam režimski analitičari ne objasne drugačije.Tako je jedan od njih izneo tezu da Srbija može da ima niže cene hrane, ali to neće, da ne bi onda ova sirotinja iz regiona pohrlila u naše markete i piljare, pokupovala hranu i izazvala nestašicu. E, zato, objašnjava dalje analitičar, naša vlast drži cene malo jačim i dotira građane sa po 100, 200 evra.Kako li im samo na pamet padaju ovako veseli zaključci?Takvo bacanje prašine u oči nećete naći u medijima koji posluju u okviru „Junajted grupe“. To nećete naći ni u ovim novinama, niti na portalu, kao ni na televizijama Nova i N1 i dnevnom listu „Danas“.To dobro zna i ova nesrećna vlast i zato nas, nekoliko nezavisnih medijskih kuća, bombarduje propagandnim spotovima u kojima nas proglašavaju plaćenicima i izdajnicima. Sve zbog toga što nismo spustili glavu i povinovali se željama vođe da se njegove odluke ne dovode u pitanje, da se poslovi njegovih ministara, direktora, prijatelja, kumova ne preispituju, da se ne bavimo svojim poslom.A mi preispitujemo sve i otud smo im trn u oku. Zato pokreću kampanje protiv novinara i naručuju spotove. Taj potez govori za sebe. Nervoza se uselila i među vladajuće redove.