Piše Ranko Pivljanin: Obojena revolucija ili farbanje naroda pisca u pokušaju

Jedan od pridruženih članova tog „bratstva“ još samo pisac nije bio, ali je rešio da i tu da svoj puni doprinos, najavljujući da će „do Vidovdana“ napisati knjigu - šta knjigu, udžbenik, sunce ti poljubim - o tome kako je „pobedio obojenu revoluciju u Srbiji“, najavljujući je kao „svetski najčitaniji bestseler“. Mag marketinga je odabrao taj mitski datum srpske istorije za koji, doduše, još nismo tačno utvrdili da li je pobednički ili gubitnički, pa se između tih nepoznanica kreće i naš književnik, s tim što, opravdano pretpostavljam, on ima u vidu guslarsku verziju Kosovskog boja, nadajući se da će tog dana izlazak njegove epohalne knjige-udžbenika biti obeležen zvonjavom zvona sa Notrdama.

Iako meni, pisački sporovoznom i lenjom, nešto više od četiri meseca izgleda kao prekratak rok za jedno takvo kapitalno delo, ali ne sumnjam u kapacitet čoveka koji je u stanju i da san ostavi po strani kad su u pitanju nadnaravna pregnuća i poduhvati, tako da računam da će on prileći za pisaći sto ( bez spavanja, normalno) i obradovati planetarno čitalaštvo koje dršće u čitalačkoj strasti.

Najponosniji na budućeg pisca je, svakako, njegov književni uzor i dugogodišnji politički patron V.Š, autor kapitalnih dela od nekoliko desetina hiljada stranica, koji živ nije da vidi koliko će u i književnosti dobaciti njegov najbolji učenik koji ga je u svemu ostalom uveliko nadmašio. Ponajviše u političkom, ali i svakom drugom, štetočinstvu što je poslovični domet radikala odvajkada.

Ne bih da razočaram državnika u pokušaju, košarkoškog trenera u pokušaju, vođu navijača u pokušaju, graditelja u pokušaju, a sada i pisca u pokušaju ali, bez pretenzija da pročita i usliši išta od ovoga, osećam potrebu da mu skrenem pažnju na neke stvari, pre nego što zašilji olovku i počne da mrči (siroti) papir.

Prvo, promašio je temu, sa njom i naslov, pa će mu i knjiga ( koje, mogu da garantujem, neće biti kao što mu nema ništa ni od čuvenog Pokreta za narod i državu kojim mesecima maše) biti kolosalni promašaj. Čak i da i jedno i drugo nekako skunatori i porodi - ima ovih plaćenih ružičastih mislilaca koji bi mu, možda, za mastan honorar nešto nažvrljali i iskonfabulirali - biće to dva mrtvorođenčeta. Jer iznad svega što je radio i postavio stoji Damoklov mač surove narodne istine: što se grbo rodi, vreme ne ispravi.

Sve mu je grbo, a on više nema vremena. Niko da ga obavesti ( ili ga obaveštavaju, a on odbija da poveruje) da mu je vreme isteklo i da nije u pitanju nikakva obojena, šarena, majdanska, bukureštanska ili kakva god revolucija, nego samo prispeće vrlo jasne crno-bele FAKTURE za sva nepočinstva koje je režim pod njegovom autokratskom upravom radio više od dvanaest godina.

Neki mladi ljudi su pokrenuli vulkan nezadovoljstva i sada se ta lava nezaustavljivo širi zemljom Srbijom rešena da sažeže sve ono trulo, korumpirano, mafijaško, kriminalno, pokvareno, poltronsko, nezakonito koje je naš pisac u pokušaju tako temeljno sadio, zalivao i negovao uveren da će vavijeka taj korov uspeti da prodaje kao orhideje i zaštitni znak „neviđenog napretka“ i „zlatnog doba“. U jednom trenutku korov je zasmrdeo, krenuo da guši, na kraju i da ubija i u narodu se upalio alarm , a onda se aktivirao i sistem samoodbrane.

Nema ovde ništa obojeno u šareno. Ovde je, koliko do juče, bio mrak, a on je – crn. Mladost ove zemlje je rešila da ga razgrne, kao bi progledali i oni koji su, svesno ili nesvesno, doprineli zatamnjivanju.

A ako ćemo da se igramo koloritom u naslovima, piscu u pokušaju, možemo da predložimo dva naslova. Jedan može biti i varijacija na scenario onog američkog erotskog trilera u kojem diplomkinja fakulteta ima sadomazohističku vezu sa trulim bogatašem.

Dakle: „Pedeset nijansi crveno-crne“ sa podnaslovom „Kako smo vas temeljno pljačkali“. I u ovoj našoj travestiji zaplet je sličan: imaš sadomazohistički narod koji uspostavlja , gotovo erotsku vezu, sa vođom sklonom da ga kinji, gazi i ponižava. A može i jednostavnije:„Kako sam farbao narod“. Tu bi naš pisac zaista imao šta da kaže a garantovano bi imao i čitaoce, makar u nekom od tužilaštava.