6
Postoje bolesti od kojih se, ako se ostave po strani anegdotski izuzeci, umire uvek (besnilo) ili nikad (nekomplikovani nazeb).
Srećom, pretnje zdravlju posebno opasne po život relativno su retke, pa od napada ajkule, recimo, strada godišnje samo desetak ljudi na celoj planeti. Razlikuju se tri osnovna pokazatelja rizika umiranja: jedan se odnosi na zaražene (letalitet inficiranih), drugi na obolele (letalitet obolelih), a treći na sve posmatrane građane (mortalitet). Razlike između njih mogu da budu ogromne. To je razumljivo, jer letalitet ukazuje na težinu infekcije, odnosno bolesti, dok mortalitet odražava njen narodnozdravstveni značaj, prevashodno uslovljen učestalošću bolesti, odnosno povrede.
Plućna kuga, na primer, ima 100-odstotni letalitet inficiranih i obolelih (bez obzira na lečenje, pomru svi u koje je dospelo dovoljno klica), ali je mortalitet nizak, jer je bolest danas vrlo retka u svetu, sa oko 100 umrlih godišnje od sva tri njena oblika. S druge strane, dečje prolive odlikuje vrlo nizak letalitet od svega 0,03 odsto (550.000 umrlih na 1,7 milijardi epizoda dijareje), ali je mortalitet visok, 5.500 puta viši nego kod kuge, jer svako dete ima u proseku po nekoliko proliva tokom godine.
Novi virus korona odlikuje se osobinom da kod 15-20 odsto zaraženih ne dovodi do klinički ispoljene infekcije. Procenjuje se da letalitet inficiranih nije niži od 0,15 odsto, što znači da u proseku umire bar svaka 670. zaražena osoba. Pominju se, međutim, i znatno više vrednosti.
PROČITAJTE JOŠ:
Kako je o inficiranosti teško suditi, jer zavisi od testiranja, mnogo je više podataka o letalitetu obolelih, zasnovanom na dijagnostikovanju bolesti. Više je nego stostruk raspon stopa između adolescenata i najstarijih uzrasnih grupa. Dešava se da čak i odojče dospe na intenzivnu negu, ali je smrtni ishod vrlo redak tokom prve dve decenije života. Rizik umiranja obolelih dostiže 0,2 odsto tokom naredne dve decenije, a duplira se u petoj deceniji (40-49 godina). Novo udvostručenje sledi u grupi 50-59 godina. U sedmoj deceniji umire 2-3,5 odsto obolelih, a u osmoj 5-10 odsto. U najstarijoj uzrasnoj grupi, 80 i više godina, smrtnost je u rasponu 15-20 odsto.
U okviru svake uzrasne grupe, razlike su, naravno, u velikoj meri zavisne od stanja imunskog sistema, hroničnih bolesti, gojaznosti itd. Međutim, daleko najznačajnija odrednica ishoda je vakcinalni status. Uredno vakcinisani građani, čak i ukoliko obole, imaju mnogostruko niži rizik dospevanja u bolnicu i umiranja od svojih nevakcinisanih parnjaka.
Mnogi naši ljudi se hrabre izjednačavanjem kovida 19 sa gripom. Prvo, kovid ima bar desetak puta viši letalitet. Drugo, sezonski grip ne pogodi više od 5-10 odsto populacije, a novi virus korona prenet je, recimo u SAD, na skoro 40 odsto populacije i još uvek se zahuktava. Treće, čak i preležan u lakom obliku, kovid 19 mnogima ostavlja ozbiljne i trajne posledice. Za nekoliko nedelja krvni sudovi, srce i drugi organi postanu stariji za desetak godina.
Poenta je da su sve te nevolje podložne sprečavanju vakcinacijom.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
