0
Pre tri meseca javnosti je predstavljen zbornik radova sa naučno-stručnog skupa „Projekat Jadar - šta je poznato?“, održanog maja prošle godine u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. U toj značajnoj publikaciji i u javno dostupnom audiovizuelnom snimku sadržana su izlaganja kompetentnih stručnjaka, zastupnika zainteresovanih građana, ali i predstavnika vlasti i sa vlašću povezane kompanije „Rio Tinto“.
Ni zagovornici rudarenja u tom pastoralnom delu Srbije nisu negirali štete koje bi donelo iskopavanje litijuma i bora, ali su isticali svoju brigu za poštovanjem ekoloških standarda. U svojoj poletnoj preduzimljivosti potcenili su niz nepovoljnih okolnosti. Pomenimo samo dve. Šteta nisu samo uništeni usevi na planiranih 400 hektara u vreme krčenja, već i izgubljeni prinos kako tokom bar 40 godina koliko se planira da rudnik bude aktivan, tako i tokom mnogo potonjih stoleća. Uz to, samo jedna kap sumporne kiseline na koži stvara tešku opekotinu, a „Rio Tinto“ planira da svakog dana upumpava milion (!) litara tog koncentrovanog otrova tokom oko pola veka. U vreme kada smo mnoga vodoizvorišta prodali strancima, a preostala, poput Makiša, nepromišljeno uništavamo, nije razumno nepovratno žrtvovati dragocene rezerve podzemne vode ne samo u Podrinju, već i u Mačvi.
U svakoj civilizovanoj sredini ovi argumenti bili bi dovoljni da se ospori primena tako destruktivne tehnologije. U današnjoj Srbiji, međutim, „Rio Tinto“ ima mnogo razloga za optimizam.
PROČITAJTE JOŠ:
Prvo, već čitavu deceniju ovde se stav struke i nauke grubo ignoriše. Drugo, vlasti su već duboko zagazile u taj aranžman. Treće, iz sveta se vrši pritisak da legnemo na rudu. Četvrto, realno gledajući, mada poguban po životnu sredinu, projekat nije katastrofalan u meri u kojoj su to pljačkaške manipulacije sa Beogradom na vodi, metroom u Makiškom polju, preplaćenim putevima i prugama itd. Peto, koriste se suptilne metode korumpiranja i eksperata i vlasnika ugroženih poseda, uz svojevrsno anesteziranje javnosti.
Uporedo sa tim teku pokušaji diskreditacije trojice akademika koji su časno obavili posao pripreme skupa o Jadru. Predsednik SANU energično je odbacio spekulacije o podelama u ustanovi kojoj je na čelu. Tačno je da se o Jadru nisu formalno izjašnjavali akademici kojima je ta problematika strana, ali su podršku dala odgovarajuća radna tela Akademije.
Pojedinci ukazuju i na moguće greške u jednom od mnogih članaka zbornika zbog kojih bi, navodno, celu ovu važnu knjigu trebalo uništiti (!). Ako postoji, propust je nastao zbog zacrnjenih delova u izveštaju „Rio Tinta“, a predlog liči na zahtev da se raspusti vojska samo zato što je jedan vojnik pogrešno zakopčan.
Argumenti SANU ostaju kao uklesani u kamenu.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
