Foto: Goran Srdanov

Poštovani poreski obveznici, kaže se da rebalansi pred kraj godine dobro dođu jer se tada bolje vidi trend budžetskih rashoda. Ministarstva već znaju šta su tokom godine potrošila, a šta je spremno za finansiranje u preostalih nekoliko meseci i sve to mogu detaljno da predstave građanima. Nažalost, u 2020. godini ni dva rebalansa ne pomažu da se razjasne namere i razmere vladinih politika. Naprotiv, slika je sve mutnija.

Prvi rebalans je morao da se usvoji u jeku inicijalnog talasa pandemije (april), pa je bilo razumevanja da se to uradi uredbom vlade i bez insistiranja na detaljima. Ipak, i takav rebalans bilo je lakše čitati i rastumačiti nego ovaj novembarski, za koji su ministarstva imala sve vreme ovog sveta (u periodu nakon izbora to je bio praktično jedini posao koji su imala pred sobom). Nema opravdanja za izostanak informacija o pojedinim krupnim promenama i planiranim trošenjima.

Više nego ikada moglo se u budžetu objasniti šta pojedini rashodi znače. Nadugačko i naširoko. Naročito u tzv. programskom delu budžeta koji ima nekoliko stotina stranica a Vlada se postarala da (još jednom) posluži – ničemu. Jer, da je drugačije, pronašli bismo opise programa koji koštaju stotine miliona evra. Ovako, ostali su nam generički nazivi i samo mogućnost da, spajanjem javnih nastupa zvaničnika i budžetskih brojeva, pretpostavljamo o čemu se radi. U obrazloženju koje ide uz budžet, a to je tekst koji se piše u slobodnoj formi i u kome se ide od rashoda do rashoda, mesto je našla avansna uplata Globalnoj alijansi za vakcinaciju od nepunih 10 miliona evra, ali ne i opisi transakcija od više stotina miliona evra.  Evo kako to izgleda.

Kancelarija za javna ulaganja dobila je dvostruko veći budžet (ukupno oko 200 miliona evra) a nigde nije ni nagovešteno šta će da radi tim parama. Na razdelu Ministarstva odbrane spremaju se veće investicije za oko 100 miliona evra, samo polovina se može objasniti troškovima kovid-bolnica, a čak ni to nije napisano (nego pretpostavljamo). Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture ima novu subvenciju za avio saobraćaj (gotovo 35 miliona evra), može se samo nagađati da je reč o najavljenoj izgradnji aerodroma u Trebinju. Eksplozivni porast trošenja pripremljen je na poziciji budžetskih kredita (često se pretvore u subvencije, jer se ne vrate), a ostaje pitanje da li je novih oko 150 miliona evra spremljeno za, na primer, novi program antikriznih kreditnih šema (subvencionisani krediti za privredu) ili za, verovatnije, upumpavanje likvidnosti u Er Srbiju. Ministarstvo rudarstva i energetike uvodi novu subvenciju u elektroenergetici (40 miliona evra), a da li je reč o budžetskog podršci EPS-u ili o nečem drugom – ne zna se.

Da je moguće da bude drugačije pokazuje navođenje infrastrukturnih projekata pri Ministarstvu građevine (svaka deonica puta i drugi poduhvati dati po imenu i iznosu), subvencija koje se već tradicionalno isplaćuju (piše za Železnice, Resavicu ili investitore), pa i ulaganja pri MUP-u (na primer, video nadzor u saobraćaju ili flota Helikopterske jedinice). Prostora za unapređenje transparentnosti budžeta i te kako ima i to nije novi problem. Ali, da se sada, u godini krize i ogromnog deficita, dodaju i ne obrazlažu pomenuti izuzetno veliki iznosi – to se graniči sa arogancijom, bezobzirnošću i bahatošću.

Da ne zaboravim, još jedna oblast treba da bude zaokružena i predstavljena javnosti. Reč je o pregledu troškova koje je zdravstvo imalo zbog kovid krize. Kao što je u obrazloženju budžeta data tabela sa intervencijama u privredi, tako je potrebno da imamo pregled neposrednih mera i rashoda u zdravstvu. U rebalansu su ovi troškovi razbacani na mnogo institucija i pozicija, može se njihovim sabiranjem naslutiti da je reč o ukupnoj vrednosti od oko 700 miliona evra, ali ni ovde čovek ne može biti siguran i mora da povezuje šta je neko rekao o nečemu i gde bi to moglo da bude zabeleženo u budžetu.

Poštovani poreski obveznici, zaslužujete bolje budžete od aktuelnog. Prvi korak je da se zna šta su planovi i nameravana trošenja, drugi je da se na uvod daju analize troškova i koristi i treći je da se o svemu diskutuje i, na kraju, podrži ili kritikuje. Sve pobrojano je dodatno istaknuto u godini kada je napravljen minus od 4 milijarde evra i kada moramo pripremiti džepove za vraćanje rastućeg javnog duga.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Tagovi

Komentari

Svi komentari (0)