0
Izgleda da je suđeno da veliki događaji stvaraju nove oznake i akronime. Nakon prethodne globalne krize, one iz 2008. godine, dobili smo TARP, QE, V, W, a sada K, GILTI i ko zna šta još.
PROČITAJTE JOŠ:
Kriza od pre desetak godina dovela je do masovnih fiskalnih i monetarnih intervencija. U SAD je program TARP (troubled asset relief program), težak 700 milijardi dolara, poslužio da se budžetskim sredstvima kupuje tzv. toksična imovina i da se spasava finansijski sektor. Usledilo je upumpavanje stotina milijardi dolara centralnih banaka SAD, evrozone, V. Britanije i drugih, poznato kao kvantitativne olakšice, QE (quantitative easing). Krajnji cilj je bilo da se spreči urušavanje privreda. Odmah po izbijanju krize procenjivalo se da li će ona imati oblik slova V, U ili W. Svako slovo je, zapravo, pokazivalo projektovanu ili poželjnu putanju BDP-a: V za brzi oporavak nakon recesije, U za produženu recesiju pre rasta, a najopasnije, W, za još jednu recesionu godinu nakon inicijalnog oporavka (ukupno, dakle, dve recesije). Ostalo je na lokalnom nivou zabeleženo da je Srbija obogatila ovaj svojevrsni alfabet trostrukim slovom V: imali smo recesiju u čak tri godine (2009, 2012. i 2014). U osnovi, prva je bila posledica globalne recesije, a druge dve loše ekonomske politke, prevashodno fiskalne (recesija bi u 2014. bila zabeležena i bez poplava). Ili ništa ili VVV, u našem stilu. Tek, pomenute oznake ostaju kao sredstvo da se jezgrovito i slikovito opišu privredni ciklusi i posledične reakcije ekonomskih vlasti.
Dočekali smo COVID (još jedan akronim) i nove simbole. Kao da tekuća kriza u svakom smislu traži posebno mesto u istoriji, prethodna slova nisu bila dovoljna. Sada je aktuelno da se govori o K tipu ekonomske krize. Cilj je da se ukaže na to da neki sektori prolaze bolje, a neki lošije (jedni se kreću uzlaznom linijom, a drugi silaznom, kao u slovu K). Kad se malo razmisli, ima smisla. Sada je, mnogo više nego ranije, prisutno raslojavanje.
Krizu dobro podnose oni za čijim proizvodima i uslugama postoji veća tražnja nego ranije (prehrambena i hemijska industrija, informacione tehnologije), a loše oni koji žive od protoka ljudi (turizam, hotelijerstvo, ugostiteljstvo, prevoz). Dodatno, i unutar ovih sektora ima raslojavanja – na primer, hoteli u zimskim centrima su, bar kod nas, prošli bolje od gradskih. To je već poznato, a pravo je pitanje šta će se desiti kada dođe do otvaranja ekonomija. S jedne strane, može se očekivati da ljudi, željni putovanja i provoda, naglo povećaju tražnju za proizvodima sada ugroženih sektora ali, s druge strane, moguće je i da su navike i ukusi trajno promenjeni. Možda će onlajn naručivanje trajno zameniti odlaske u trgovine ili restorane, a gledanje video servisa kod kuće posete bioskopima. U svakom slučaju, biće važno i zanimljivo da se prate trendovi u obrascima potrošnje i proizvodnje, a slovo K će još dugo pratiti naše živote.
Na koji način ekonomske politike odgovaraju na ove promene? Amerika je, kao i u prošloj krizi, najaktivnija. QE doživljava novi procvat (sada se, umesto stotinama, meri hiljadama milijardi dolara). I budžetske intervencije su veće. Predsednik Bajden je upravo najavio ogromni interventni budžetski paket, vredan 2000 milijardi dolara, kao osmogodišnji plan ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu (putevi, mostovi, luke, aerodromi, stanice za električna vozila), komunalnu infrastrukturu (vodovodna, elektro i telekomunikaciona mreža), građevinarstvo (uključujući modernizaciju škola) i socijalnu politiku (briga o starim i nemoćnim). Pre toga, već se primenjuju budžetski paketi od gotovo 5000 milijardi dolara, usvojeni u različitim trenucima od izbijanja aktuelne krize, više usmerenih za gašenje požara (direktna davanja i olakšice građanima i privredi). Posle svega, u pripremi je još jedan paket, za zdravstvo, dečju zaštitu i obrazovanje.
Ostaje da vidi da li će i u kom obliku Bajdenov paket biti usvojen, poštu mu predstoji komplikovano usvajanje i veliki otpori (ne samo među republikancima, i demokrate su nezadovoljne – neki preambicioznim, neki, kako tumače, skromnim dometima). Deo paketa koji podrazumeva veće poreze verovatno je najkontroverzniji – da bi se iz budžetskih prihoda finansirao bar deo ogromnih novih rashoda, Bajdenova administracija predlaže da se u sledećih petnaest godina fazno uveća porez na dobit (sa sadašnjih 21 na 28%), a predviđa i namete koji bi pogodili direktno bogatije građane (rast poreza na dohodak, kapitalni dobitak i slično). Jedna od mera je i povećanje poreza za američke filijale u inostranstvu, na tzv. GILTI prihode (global intangible low-taxed income). Berze su pozitivno reagovale na najavu plana, pri čemu će se sigurno dugo vagati između njegovih dobrih strana (većeg posla zbog infrastrukturnih radova) i negativnih implikacija (većih poreza).
Državna intervencija se s Bajdenom vraća na velika vrata. To je odgovor na socijalne razlike, posledice prošle i aktuelne krize i utisak mnogih Amerikanaca da se nalaze na donjem kraku slova K. Sada izgleda da se politika više okreće socijalnim ciljevima, a na štetu biznisa. Takva politika često dovede do nepodnošljivog deficita i javnog duga, rasta kamatnih stopa i inflacije, manjka poslovne inicijative i rasta nezaposlenosti. Ipak, ono što ljude sada najviše boli jeste osećaj da su diskriminisani, zaboravljeni, zapostavljeni i da nemaju jednake šanse za uspeh; zbog toga je težište na politikama koje bi to trebalo da isprave. Pouka za nas jeste da se dodatno intenziviraju (pravi) infrastrukturni radovi, selektivna socijalna politika (umesto davanja novca svima), ulaganja u zdravstvo, obrazovanje, prekvalifikacije i životnu sredinu. Ako je TARP najavio Trampa, da li će GILTI biti kriv ili zaslužan za buduće promene u svetu?
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
