Pažljivo sam slušao slavljenički govor predsednika države Aleksandra Vučića i neupućenom u politiku komšiji bih teško mogao da prepričam šta je rekao. Jedino što je potpuno tačno saopštio je da je pobeda predsednika na parlamentarnim izborima istorijska. Projekat da sam vlada uz asistenciju stranaka koje kontroliše i stvara – konačno je realizovao, posle osam godina satanizacije svakog ko drugačije misli. Srbija je juče zaista ušla u istoriju kao jedina država u Evropi koja nema opoziciju u parlamentu.

Uoči izbora nekoliko meni dragih ljudi, do čijeg mišljenja mi je stalo, su me ubeđivali da svi izađemo na birališta i zaokružimo Vučića, da dobije sto odsto glasova, te da je to bolje od bojkota, kad već nemamo za koga da glasamo. Ubeđivao sam ih da je to pogrešno i da je svejedno da li će osvojiti 70 ili 100 odsto glasova, a mi nećemo uprljati ruke…

Ovi izbori će po još jednoj činjenici ući u istoriju: oko dva miliona građana je je glasalo za predsednika države na parlamentarnim izborima. Za one koji nisu držali izborni listić u rukama da ponovimo – pod brojem jedan nije bila ni jedna stranka, koalicija, grupa građana, već imenom i prezimenom predsednik Aleksandar Vučić. Svaka sličnost sa Brozom nije slučajna, u Srbiji više ne postoji višepartijski sistem, već samo vođa i njegova interesna naprednjačka grupa, a odavno ne postoje ni bilo kakve nezavisne institucije. Skupština Srbije će ubuduće više ličiti na centralni komitet jedne partije i jednog vođe nego na parlament neke evropske države. Sad više ne moraju da smišljaju na stotine smešnih amandmana.

Nema sumnje da će ove izbore pozdraviti i u Berlinu, Briselu, Vašingtonu, Pekingu, Moskvi… jer u svim ovim prestonicama imaju velika očekivanja od Aleksandra Vučića. Što jača njegova vlast to je veće njihovo zadovoljstvo. Za civilizovani deo Evrope to je više nego sramno, ali ni Evropa već duže nije ono za šta se decenijama predstavljala.

Napisao sam više puta da Vučić nikad neće dopustiti slobodne demokratske izbore, a da je opozicija ili slaba ili lako potkupljiva za nekoliko poslaničkih mandata da se za bilo šta izbori. Svako buduće nezadovoljstvo neće imati gde drugo da se iskaže osim na ulici. Vlast nikako ne bi smela da se zavarava da tog nezadovoljstva neće biti jer su osvojili dve trećine glasova. Zato se postavlja pitanje šta će Vučić sad da radi sa tolikom vlašću?