1
Da li iko u Srbiji zna ko je vlasnik naselja Beograd na vodi, koje se prostire na oko 170 hektara građevinskog zemljišta? Više puta smo imali priliku da upoznamo na otvaranjima kula i tržnih centara direktora kompanije „Igl Hils“ Muhameda Albara, ali od njega novinari nisu mogli da dobiju nijedan suvisao odgovor, jer je on, kako kaže naš predsednik, „čovek koji zna kako će da vam odgovara, tri godine možete da mu postavljate pitanje – nećete, sem pozitivne emocije, ništa da mu izvučete“. Nije to uspela čak ni Žaklina Tatalović, kako od gospodina Albara, tako ni od našeg predsednika, a pokušavala je više puta. Neće to niko saznati, sve dok je sadašnji režim na vlasti, a posle ćemo verovatno otkriti i da su mnogi iz vrha vlasti u vlasništvu najvećeg „divljeg“ gradilišta u Evropi.
I dok mi iz Emirata „izvlačimo“ uglavnom pozitivne emocije, suvlasnici Beograda na vodi su od države Srbije izvukli stotine milone evra. „Transparentnost“ Srbije je na primeru prodaje građevinskog zemljišta „Marine Dorćol“ izračunala, još pre neku godinu, koliko košta poklonjeno zemljište na kome se gradi Beograd na vodi. Evo te računice, potrebno je na nju podsećati, posebno danas, kad vlast namerava da usvoji revolucionarni Zakon o eksproprijaciji:
Prema vestima, četiri hektara zemljišta pored reke, na kojem se može izgraditi 76.000 kvadrata bruto, izlicitirano je (po početnoj ceni) za 32,8 miliona evra. To znači da mogućnost građenja jednog kvadratnog metra stambenog ili poslovnog prostora budućeg investitora košta 431 evro. Kada se na to zaračuna već izvesni popust za plaćanje cele cene odjednom od 30 odsto, cena se spušta na 302 evra. Ako bi se računalo po hektaru zemljišta, cena iznosi 5.740.000 evra sa uračunatim popustom.
S druge strane, na lokaciji Beograda na vodi, koja je još atraktivnija i gde je osim zemljišta poklonjeno i više atraktivnih i vrednih zgrada, na oko 170 hektara građevinskog zemljišta najavljena je izgradnja oko 1,7 miliona metara stambenog i poslovnog prostora. Primenom računice iz prodaje „Marine Dorćol“ „Transparentnost Srbija“ je došla do toga da zemljište na tom području vredi 975.800.000 evra (ako se računa po hektaru), odnosno 513.578.947 evra, ako se računa po kvadratnom metru izgrađene površine.
Da li iko u Srbiji zna koliko nas košta metar auto-puta, obnova pruga, šta smo dobili iz mnogobrojnih međudržavnih sporazuma i strateških partnerstava? Ni to nećemo saznati od ove vlasti. Izgleda da su predsednik i Vlada sad odlučili da sve buduće otimačine javne i privatne imovine ozakone i u proceduru su uputili dva zakona – o eksproprijaciji i referendumu. Da li vas to podseća na revolucionarnu otimačinu imovine 1945. godine. Razlika je samo u tome što su tada vlasnici proglašavani narodnim neprijateljima (mada, i sad se to često čuje za kritičare ovih zlih namera) ili su iz straha za sebe i porodicu sami poklanjali imovinu, sve bez naknade. Danas država otima i udeli neku crkavicu.
Eksproprijacije, čitajte otimačine, biće i ubuduće, ako usvoje promene zakona, vođene po hitnom postupku i sve što se proglasi za javni interes može biti (uz naknadu) oteto. Danas, 76 godina kasnije, moramo glasno reći – „Rio Tinto“, „Al Dahra“, „Igl Hils“ i slične kompanije – „marš iz Srbije“.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare