Da pretpostavimo da će Aleksandar Vučić, kad se tobože konsultuje sa stranačkim vrhom, održati reč datu Draganu Đilasu i da će naći način da se ponove izbori u Beogradu. Opravdano sumnjam da će oni biti do kraja godine i da je predsednik naprednjaka i države uveo stranačke konsultacije samo da bi ih odložio do proleća. U međuvremenu će možda dati i da kratko bude gradonačelnik gubitnik Aleksandar Šapić, jer bi tako opravdao obećanje biračima da će prvi čovek Beograda biti doktor s mladenovačke poljane.
Da bi se to i realizovalo, moraće da u oročenu gradsku upravu uključi i socijaliste Ivice Dačića, jer će mu biti teško da uz karikaturalnog „kraljevića“ Žiku Gojkovića potkupi dovoljno desničarskih kandidata za odborničku većinu. Mada, ko zna, naprednjaci se već hvale po čaršiji da su pazarili većinu od čak 60 odbornika, kažu da su među njima i dva–tri iz „Ujedinjene opozicije Srbije“.
Da podsetimo, za vas koji volite da kalkulišete i računate, trenutni odnos snaga u Beogradu – jer izbori još nisu okončani – jeste sledeći: SNS ima 48 mandata, „Ujedinjena opozicija“ 26, „Moramo“ 13, SPS osam, NADA sedam i Zavetnici i Dveri sa prirepcima po četiri.
Urednica političke rubrike Bojana Anđelić se opravdano juče zapitala a gde se sakrio i zašto ćuti Ivica Dačić. Koliko poznajem lidera socijalista i ostale političke aktere, a znam ih i kad su bili mali stranački potrčci, neće se Dačić oglašavati sve dok ga Vučić ne pozove, a onda će mu se zakleti i da će biti najveći evropejci samo da se on i njegovi dokopaju vlasti. Znaju socijalisti da naprednjaci bez njih ne mogu da naprave stabilnu većinu u republičkom parlamentu. Zato mi se najtačnijom čini analiza Demostata.
Kao najizvesniji scenario za formiranje vladajuće koalicije na republičkom nivou, biće „maltene“ preslikana situacija iz Beograda, što znači da će vladajuću koaliciju u novom sazivu Narodne skupštine i Vlade činiti SNS i SPS, „pojačani“ strankama manjina (pre svega Savezom vojvođanskih Mađara), ali i „prebezima“ iz koalicije NADA, Zavetnika, i saveza Dveri-POKS. Takođe, mogu se čuti procene da će u novoj vladi imati mesta i za neke nestranačke ličnosti, i predstavnike nevladinog sektora, što je Vučićev već viđen „recept“.
Da se vratim na temu prevremenih beogradskih izbora, koji će, izvesno je, biti krajem godine ili u martu 2023. Najpre da konstatujemo šta je ostalo od opozicije: „Ujedinjena opozicija Srbije“ je pred raspadom i na okupu ih može održati samo činjenica da neke od stranaka te koalicije ne bi prešle cenzus od tri odsto. Koalicija „Moramo“ obećava da će ostati stabilna, dok bi za koaliciju okupljenu oko Borisa Tadića bilo najbolje da više ne ide sama na izbore. Što se tiče stranaka desnice, za njih je teško proceniti ko je stvarna a ko lažna opozicija, pa će prvi test biti upravo formiranje vlasti u Beogradu.
I za kraj ključno pitanje: da li demokratska opozicija može na ponovljenim izborima da pobedi naprednjake i socijaliste? Moj najkraći odgovor je ne može ako bude organizovana kao na minulim. O toj temi više u narednom komentaru.
Pratite nas i na društvenim mrežama: