Piše Slaviša Tasić: Rast i pad

Za početak, stope rasta BDP-a sa decimalnom preciznošću ne znače ništa u zemlji u kojoj se učešće sive ekonomije procenjuje na između 20 i 30% BDP-a. Siva ekonomija još i više učestvuje u zaposlenosti stanovništva, uključujući socijalno najranjivije.Dok država procenjuje da je posao u Srbiji izgubilo samo 6 hiljada ljudi, realnost je da nemamo predstavu koliko je ljudi stvarno prestalo da radi i zarađuje. Motivi za takve procene su nejasni, jer za bilo kakav kvartalni pad ili rast ovog puta nije kriva nijedna država. Svet je pogodila kriza koja uopše nije ekonomske prirode.Ne treba, kao 2008. godine otkrivati krivce i misteriozne uzroke. Ovo je zdravstvena kriza, samo su posledice ekonomske. Čak ni epidemiološki odgovor država nije napravio ključnu razliku u ekonomskom smislu. U zemljama koje imaju obimnije podatke o kretanju ljudi i radu firmi vidi se da su ljudi sami reagovali čak i pre vanrednih stanja. Izgledi su da ni Švedska, koja je izbegla najstrože mere izolazije, u ekonomskom pogledu neće proći ništa bolje od drugih. Svetsku privredu pogodila je pandemija, a ne uvedene mere.Učinak mera je tu na nivou statističke greške. Zato, koliki će tačno pad BDP-a neka zemlja ove godine imati, i da li će on biti manji ili veći nego kod komšija iz regiona, ne pokazuje i ne dokazuje ništa.Brzina oporavka će takođe najpre zavisiti od oporavka u ostatku sveta. Velike svetske centralne banke već su odštampale bilione evra i dolara. One su nešto slično uradile i nakon krize iz 2008. godine, ali ovog puta je sve išlo mnogo brže. Američki Fed i Evropska centralna banka su u roku od mesec dana emitovale količinu primarnog novca za koju im je posle prethodne krize, kada su takođe štampale prethodno neprevaziđene količine, trebalo skoro tri godine. Njihova ovogodišnja reakcija je mnogostruko jača od prethodne, tada takođe ekstremne reakcije.Ovo su rizični potezi i to sami centralni bankari znaju. Ali potezi se mogu opravdati izbegavanjem još većeg rizika da se ekonomski zastoj pretvori u lanac nelikvidnosti i svet gurne u još dublju ekonomsku depresiju.A jedan zanemareni aspekt ovakvih mera centralnih banaka je da se one ne tiču samo unutrašnje ekonomske politike zemalja koje ih sprovode. Zbog uloge koju najveće valute igraju na svetskom nivou – najviše dolar, ali u Srbiji uglavnom evro – intervencije najvećih centralnih banaka tiču se celog sveta. Ovim merama velike centralne banke snabdevaju čitav svet valutama za koje u ovom trenutku postoji velika tražnja.Na taj način Srbija posredno učestvuje u monetarnom stimulusu Evropske centralne banke. Upravo zbog toga ona na planu monetarne politike ne treba i ne sme ništa da radi, osim da nastavi da sledi politiku ciljanja kursa evra.Ako Evropska centralna banka nastavi da dobro balansira između nelikvidnosti i inflacije, onda će makar taj makroekonomski deo problema biti izbegnut i oporavak će krenuti.Licitiranje ovogodišnjim stopama rasta ili pada BDP-a nema smisla i još iz jednog razloga. Prosperitet je dugoročna stvar. Njega ne stvaraju ni svetski monetarni stimulusi, ni domaći paketi ekonomskih mera.Ne postoji paket mera, ni iznos subvencija, koji će od države koja neguje paravojsku huligana napraviti mesto gde ljudi rado ulažu i rizikuju svoj novac.Može se i tako preživljavati. Ako održavate bazičnu otvorenost i makroekonomsku stabilnost, evropska i svetska kretanja će vas u prosečnoj godini vući po par procenata nagore. Ali kad se jednom svetska kriza i stimulusi završe, to neće od vas napraviti Irsku umesto Italije ili Estoniju umesto Srbije.Dugoročno rastu ekonomije u kojima vladaju poverenje u institucije, sigurnost i optimizam privatnog sektora, a u kojima nova koruptivna afera svakog meseca ne ubija poštenim preduzetnicima volju za životom.U prvom kvartalu Srbija se još malo udaljila od tog ideala. To, a ne revizija revizije prognoze decimalnog broja je ključna ekonomska činjenica.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram