0
Kako se približava datum aprilskih izbora svedočićemo mnogim primerima predizborne kreativnosti. Najkreativniji su, godinama unazad, stratezi Srpske napredne stranke.
Pre neki dan objavili smo interesantnu priču o tome kako je u jednoj ruiniranoj prizemnoj kući u opštini Vračar nedavno prijavljeno čak 20 punoletnih osoba, građana sa pravom glasa.
Poznavaocima predizbornog inženjeringa odmah je bilo jasno o čemu se radi – naprednjaci razvodnjavaju opozicionu snagu gradskog jezgra ubacivanjem svojih birača iza „neprijateljskih linija“, odnosno njihovim prijavljivanjem u opštine gde slabo stoje.
Ubrzo potom Stranka slobode i pravde objavila je snimke organizovanog dolaska kombijima građana iz Republike Srpske, koji čekaju u redovima za dokumenta Republike Srbije.
Toliko smo snalažljiv narod da mi je iskreno ponekad krivo što se neki predizborni marifetluci ne nazovu po nama. Ako Bugari imaju „bugarski voz“, a što mi ne bismo imali barem „srpski kombi“.
U svakoj normalnoj državi ekspresno bi bila naložena i sprovedena istraga kako bi se nesumnjivo utvrdilo o čemu se radi i tako bi se otklonila svaka sumnja. To bi bio jedini mogući demanti sumnje da vlast uvozi birače iz susedne države.
U Srbiji reč su uzeli istaknuti naprednjaci i polaznici večernje školice Akademije SNS za mlade lidere.
Koliko je bila sigurna u to što govori najbolje pokazuje izjava premijerke Ane Brnabić:
„On (Đilas) očigledno misli da su oni stado kojim neko može da upravlja, kao što misli za mnoge druge ljude da neko njima može da upravlja i da neko može da kupi njegove glasove… njihove.. naše“.
Nije ništa novo u tome da se premijerka izgubi u uskim rukavcima toka svojih misli. I ovoga puta se kao ispravila i u ponovljenoj izjavi napala Dragana Đilasa da vređa Srbe iz Republike Srpske, te da on i njegovi saradnici „misle da su oni stado koje neko može da dovede, organizuje i ucenjuje da glasaju“.
To je, dakle, demanti premijerke na tvrdnje i dokaze da SNS dovodi ljude koji ne žive u Beogradu da bi povećali broj svojih glasača na izborima.
I naprednjački „akademci“ i pretorijanci sa dna kace ponavljali su istu mantru – „smeta mu što Srbi iz RS uzimaju naša dokumenta, voli Ponoša i putovnicu…“. I tako redom, i tako u krug. A šta drugo i pametnije da kažu kad su uhvaćeni s pekmezom oko usta.
I sada neko ko primeti da nije baš normalno da o vlasti u Beogradu odlučuje neko ko nije iz Beograda jer ne zna ništa o lokalnim komunalnim problemima i usudi se da to glasno kaže biće proglašen za antisrbina, protivnika svega srpskog, autošovinistu ili ko zna koju babarogu iz odbrambenog arsenala presvučenih radikala.
A da bi neko to primetio ne treba mu neki Đilas. To mu šapuće zdrav razum.
I samo je pitanje kada će neko od glasača SNS da prvenstvo da razumu u odnosu na stranačku propagandu.
Razume se da deo glasača prvenstvo daje sitnim privilegijama, ali to ne mogu da dobiju svi. Neki će morati da se zadovolje obećanjima koja slušaju već 10 godina.
Ovakve aktivnosti pokazuju da je SNS sve teže da namakne dovolja broj glasova u Beogradu. Očigledno je da pritisci i kapilarni glasovi nisu više dovoljni.
Ovaj uvoz glasača vam je, u stvari najbolja slika rejtinga i straha od neizvesnosti koje nose ovi izbori.
Samo još da se opozicija konsoliduje. Evo, čini mi se, samo što nisu. Do izbora je ostalo još tačno mesec i 23 dana.
