30
Kad sam bio srednjoškolac, među klincima u mom kraju bili su popularni borilački sportovi. Drugar iz škole, znao je sve o karateu, čitao „Nindža“ romane i gutao filmove u kojima su Brus Li, Žan-Klod Van Dam, Dolf Lundgren ili Džet Li nogama šamarali negativce.
Ipak, trenirao je nešto plemenitije – košarku.
Pokupio je od ćaleta lekara da se borilačkim sportovima bave samo vucibatine, redari u drumskim kafanama, budući kriminalci, a i izlaganje lobanje čestim udarcima nije baš najbolje za fakultet.
Ali, kad god bismo bili napolju, jurili, gurkali se, insistirao je da sparinguje sa nama ne bi li pokazao kako džaba lomimo noseve i arkade kad on eto može da nam parira, a sve što zna naučio je iz filmova.
I stvarno je znao ponekad da zavuče desni kružni udarac nogom u glavu, ali je uglavnom dobijao preko nosa.
Na ovu epizodu podsetilo me nekoliko građanskih aktivista koji žele da menjaju Srbiju, bave se politikom da toga nisu svesni, a gade se politike i političara.
Znate one argumente – svi su isti, oni ubiraju političke poene i ostala antologijska opšta mesta.
Mnogo se bave time da neko pokušava da im otme protest, neko hoće da se okoristi o njihovu temu, ko su pravoverni, a ko su lažni ekolozi da nije jasno kada stižu da se bave suštinom, onim zbog čega su i nastali.
30
3
0
3
1
Pre tri dana jedna od aktivistkinja koja se bori protiv trovača iz „Rio Tinta“ pomenula je neke političare i rekla da su se oni zainteresovali za tu temu tek letos, kada su došli u Loznicu, da ih meštani nisu dobro dočekali, te da je ona prva počela da se bori protiv rudnika u Jadru još 2019.
Zamislite kako na ovo ruke trljaju oni iz drugog opozicionog bloka, čije prvake nije pomenula.
Tako aktivistkinja koja ne miriše političare možda nesvesno postaje kamen u tuđoj ruci.
Da se ne lažemo, opozicioni blokovi još su u fazi konsolidovanja, privlačenja neopredeljenih i zakulisnog bušenja političke konkurencije, te ovakve zicere ne propuštaju.
Nema dileme da ova tema najviše pogađa one koji su direktno ugroženi, a to su meštani Jadra i okoline Loznice i Krupnja.
Pitanje je da li bi ona izazvala nešto više od lokalnog bunta da galami nisu doprineli političari i ličnosti iz javnog života poput glumaca, akademika i sportista. Prva istraživanja počela su još 2004. i kako to da je tema eksplodirala tek posle 17 godina.
Setimo se kada je građanski bunt protiv Rio Tinta doživeo svoj vrhunac pre nego što je naprasno ugašen zbog obećanja datom najvećem prodavcu magle.
Inicijalna kapsla za eksploziju građanskog nezadovoljstva bio je nemili događaj u Šapcu kada je naprednjački kabadahija pokušao bagerom da prođe kroz mirne demonstrante i kada su njegove kolege po partijskoj knjižici, besne zbog nesvršenog posla, krenule u završne radove, dohvatile čekiće i nasrnule da okupljene građane.
Građane bagera, a bageristu robije pesnicama je spasao Dragan Milovanović Crni koji je u probijanju do kabine nokautirao jednog ćelavca i uspeo da ugasi mašinu.
To je, dragi moji, dovelo do toga da građani još masovnije izađu na ulice, da prkose vlastodršcima uprkos pokušajima policije da ih zastrašuje ispred njihovih domova. Tako je bunt, uz pomoć političara koji su, čini se, usklađeno nastupili s aktivistima dobio novu dimenziju.
U jednopartijskoj Skupštini Srbije samo jedan poslanik Bratislav Jugović digao je glas protiv politike državnog vrha koja kaže – projekat „Jadar“ neće stati.
S obzirom na to da će posle aprilskih izbora Skupština dobiti i opoziciju, pitao bih aktiviste koji se gade političara ko će u najvišem zakonodavnom telu zastupati njihove interese i boriti se protiv moćne rudarske korporacije?
Na koncu, šta ima veze ako neko i profitira politički, a doprinese tome da se trovači oteraju iz Srbije.
Neće se ovaj rudarski Golijat sam pokupiti i otići uprkos obavezama države, potpisanim ugovorima i onom obeštećenju od milijardu evra koje je pominjao predsednik Vučić, onda kada svi budu znali ko je prvi počeo da govori o „Rio Tintu“.
Neće otići ni kada proglasimo pobedu nesvesni da je u pitanju još jedan Vučićev manevar kojim nam je prodao ciglu.
„Rio Tinto“ je u Srbiju dovela politika i teško da će ga oterati samoorganizovani građani i nevladin sektor.
Bez pomoći političara iz opozicije, bojim se da bi samoorganizovani građani prošli kao onaj drugar, karatista amater s početka priče.
Na sinergiju svih nivoa vlasti treba odgovoriti sinergijom pokreta, nevladinih organizacija i političkih stranaka koje će artikulisati potrebe građana u jednu jasnu politiku koju će zastupati i institucionalno i na ulici.
Znate vi to, već ste imali sličnih akcija. Sujete spakujte u fijoku i ako se već klonite politike zaobiđite i te „dobronamerne“ političke savetnike.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare