0
Iskreno, nisam očekivao da će skoro neka tema da probudi ljude i vrati im onu buntovničku energiju poput problema „Rio Tinta“. Dobro, de, ljudima je muka i od još nekih značajki ovog režima, poput vladanja strahom, ucenama, medijskim mrakom, konstantnih vanrednih obraćanja predsednika...
Dozlogrdilo je, ljudi su izašli na ulice, uzvratili nasilnicima i osokolili se kada su shvatili da ih je više i kada su videli da i zaštitnici režima mogu da izvuku deblji kraj, a što im je otkrio šabački slikar Dragan Milovanović Crni, koji je plavo, ljubičastomodrom bojom namalao lice naprednjačke sramote koja je nameravala da kroz ljude prođe – bagerom.
Ni zastrašivanje nije dalo rezultat, jer kod ljudi se rodio prkos.
Ispostavilo se da snagu litija u Crnoj Gori, u našoj Srbiji ima litijum.
Samo što ovde još nema nekog mitropolita koji će svojim autoritetom, kao i ličnim integritetom i harizmom, da bude stub i svetionik građanskoj neposlušnosti.
Doduše, ovde ima nekoliko đakona, crkvenim rečnikom rečeno, koji bi rado sebe videli na mestu mitropolita, iliti vođe narodnog bunta.
To bi mogao da bude veliki problem, a kako to izgleda, mogli smo da vidimo u „Utisku nedelje“.
Umesto da se posle onakvog izliva energije na ulicama Srbije sa istim entuzijazmom iščekuje sledeća akcija demonstracije građanske neposlušnosti kako bi režimu bilo jasno da nema uzmicanja, društvene mreže počele su da bruje o nečemu drugom – o polemici Sava Manojlovića i Nebojše Zelenovića.
Manojlović je zamerio Zelenoviću dodavanje dva nova zahteva – smenu REM i konačnu zabranu izgradnje rudnika na području Jadra i nazvao to razvodnjavanjem.
Već postojeća dva zahteva o povlačenju Zakona o eksproprijaciji i izmena i dopuna Zakona o referendumu niko ne dovodi u pitanje.
Uplašen da se mala polemika među prijateljima ne pretvori u malo ubistvo protesta, pomislio sam „ovo su mogli jedan drugom da kažu u četiri oka“.
Nije tajna da među aktivistima i u opoziciji ima različitih struja, da često jedni drugima pokušavaju da pokvare Sneška, da se poteže priča čiji je protest, te ko je lider opozicije.
Ne bih voleo da zbog rasprave ko će da šutira penal, utakmicu uprskamo pred golom, ispred nervoznog golmana, koji je iznenađen energijom koju smo pokazali na terenu.
Moglo je sve to elegantnije i bez prebacivanja fokusa sa ljuljanja kaveza diktaturi na to ko je u pravu i čiji je protest.
Pobeda u smislu povlačenja pomenutih zakona bi svakako bila pozitivna vest, ali da li smo spremni da se zaustavimo samo zbog toga što smo nešto nazvali pobedom.
Šta ako predsednik kao povuče zakone, aktivisti zadovoljno proglase i proslave pobedu, onda Vučić u aprilu dobije izbore, a posle krene u dalju realizaciju projekta „Rio Tinto“?
Zato ne vidim da je zahtev za zabranu rudnika u suprotnosti sa prvobitno donetim zahtevima. Zahtev za smenu REM je logičan, jer o pogubnosti „Rio Tinta“ u Srbiji možete da se informišete na italijanskoj RAI ili francuskoj državnoj televiziji, ali ne i na RTS, a kamoli ostalim vlasnicima nacionalnih frekvencija sa kojih se Srbija zagađuje najopasnijim otrovima.
Ovi zahtevi su kompatibilni sa prva dva i ne vidim kako bi uneli zabunu ili podelili učesnike protesta.
Hoću reći, uz svu rezervu prema načinu koordinacije nastupa raznih političkih i aktivističkih organizacija, nisu Ćutini i Zelenovićevi zahtevi tako hrđavi da zahtevaju upiranje prstom, ograđivanje od njih i slanje saopštenja.
Na takve poteze jedino režim može da trlja ruke, a koliko prekjuče bio je ozbiljno uzdrman.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
