Prethodnu noć je naša koleginica Ana Lalić prenoćila u pritvoru. Priveli su je zbog teksta u kome je upozorila na nedostatak osnovne opreme za medicinske radnike u Kliničkom centru Vojvodine a policiji i tužilaštvu prijavio je taj isti KCV zbog „netačnog, neproverenog i zlonamernog izveštavanja“ o radu te ustanove.
To „neprovereno“ je došlo od samih zaposlenih u vojvođanskom kliničkom centru koji su svedočili da jednu masku nose ceo dan, da su medicinske sestre odbijale da uđu kod visokorizičnih pacijenata bez zaštitne opreme, da vlada priličan haos u organizaciji, a privedena je i zadržana u policiji sa obrazloženjem da bi mogla da ponovi krivično delo objavljivanja tekstova koji izazivaju paniku i nerede.
Htelo se reći da je novinarka pišući o problemima zdravstvene ustanove unosila paniku i izazivala nered time što je javnosti prenela probleme sa kojima se suočavaju zaposleni. Moguće, samo što tu paniku nije izazvala u javnosti već u glavama vlasti gde već vladaju i panika i nered i oni su, brže bolje, po nju poslali patrolu i smestili je tamo gde neće moći da „paniči“. Isto kao što su na prepad odveli Aleksandra Obradovića iz „Krušika“ koji je takođe „paničio“ o malverzacijama u toj fabrici, gde je, inače, sve u savršenom redu. Toliko u redu da je predsednik kad je tamo otišao, po sopstvenom priznanju, „hteo da iskoči iz sopstvene kože“.
Ana je lišena slobode jer se bavila svojim poslom. Ana je stradala zato što je radila u interesu zdravstvenih radnika a time i njihovih pacijenata, ukazujući na teške uslove u kojima rade, što bi nam, da nije straha i poltronisanja vlastima, potvrdili i oni koji su je prijavili. Nije Ana sedela u fotelji i iz dosade ili pakosti tvitovala gluposti i smatranja, već je prenela svedočanstva konkretnih ljudi o konkretnim mukama.
Kako je to ona uznemiravala javnost a nije Krizni štab za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19 koji se potpisao ispod SMS poruke od preksinoć koja je stizala ljudima na telefone i u kojoj se se zlokobno najavljuje italijanski i španski scenario i u Srbiji? Šta je to Ana više zgrešila od predsednika koji sadistički poručuje kako će „smisliti i nešto gore od Sajma“? Nas svakodnevno javno i u direktnim prenosima plaše i uznemiravaju, što pojedini lekari što državni zvaničnici, pa nismo videli da su se pravosudni organi zbog toga uzbudili i reagovali. Jure se starci i kučkari po ulicama, ekspresno se osuđuju oni koji su prekršili izolaciju a sada je došao red i na novinare koji se usuđuju da objave ono što nije zvanična verzija.
Vanredno stanje je uvedeno da bi se stvari pojednostavile i da bi sistem bio efikasniji a ne da se uteruje strah i hapsi i onaj koga treba i koga ne treba, a naročito onaj ko misli drugačije od vas. Hoćete li privoditi i lekare koji su javno potvrdili da u priručnoj bolnici na Sajmu nema tople vode iako vojska tvrdi da je ima? Možete vi naći i one koji će posvedočiti kako su se opekli na tu vrelu vodu i adekvatne novinare da svedočanstva prenesu ali to ne znači da će i stvarnost biti drugačija. Ona ima tu gadnu osobinu da ide uz dlaku iskrivljenoj propagandnoj slici kojom je predstavljaju a ne može ni da se uhapsi ni da se prevaspita.
Takva je kakva je i svi znamo da nije vesela. Istina, ne treba je činiti još nesnošljivijom ali ne treba ni lagati.
Razlika između zvaničnog i Aninog „uznemiravanja“ je u sledećem: posle njene priče logično bi bilo da u KCV stigne neka oprema i spasi bolesti i ispadanja iz stroja tamošnje medicinske sestre i lekare, prećutkivanje i guranje pod tepih problema te iste ljude zdravstveno ugrožava i šalje u karantin. Pa vi vidite ko ovde uznemirava. Pustite našu koleginicu na slobodu, tamo je i vama korisnija koliko god da toga niste svesni.