16
Nije poželjno, do kraja nije ni primereno biti ličan u novinskim tekstovama ali ovaj put se, jednostavno, mora. Ako ništa iz nasušne potrebe džentlmenstva. Čuh negde predsednika u onom njegovom nabrajanju kako ga sve u narodu zovu – a to ,maltene, svakom prilikom onako teatralno papagajski ponavlja - kako pomenu i insinuacije iz čaršijskih naklapanja na temu ko mu je, zapravo, otac. Pa veli, „kažu da joj je dete napravio neki Fazliu...“ i stade mi grč u stomaku. Čovek koji je izgubio sve repere pristojnog ponašanja i obraćanja doterao je do toga da, gostujući na Javnom servisu, vređa i rođenu majku.
Već je jednom načeo, kad je roditelje, pred one predsedničke izbore, doveo u studio neke opskurne televizije gde je ona rekla kako je na rođenju vagao je 1.900 grama ( valjda je to jedini put kad nije bio težak čovek), ali je on ekspresno demantovao i rekao kako to nije tačno, nego je on imao 1.600 grama. Hajde da to prihvatimo kao jeftin štos i da se jadu nasmejemo, ali reći pred milionskim televizijskim auditorijumom onakvu bljuvotinu na račun jedne žene i to svoje majke, ne samo što je ogavno i mučno, već i duboko zabrinjavajuće.
Ako smo do sad i imali neke nedoumice ko nam je to na čelu države, više dilema nema. On to mesto definitivno ne zaslužuje i on nije samo sopstvena sramota, već sramota i promašaj svih nas. Sramota i onih koji hipnotisani i opčinjeni njegovim logoreičnim trabunjanjima za njega glasaju, sramota čak i onog bašibozuka i političkog otpada koji se, prikopčan na njegovo svevlašće, besramno bogati, smejući se iza leđa i njemu i nama. Čovek se, definitivno, pogubio po svim parametrima i tumara po javnom prostoru poput, nasumice, ispaljenog đuleta i nenavođene rakete za koju nikad ne znate gde će udariti i eksplodirati i koju će štetu napraviti.
Tako je u jednoj od tih detonacija uvredio i sopstvenu majku, što se, u krajnjoj instanci, može posmatrati i kao posledica odsustva svake vrste takta, mere i uviđavnosti ali to, u njegovom slučaju, zbog funkcije koju obavlja i mesta na kome je to uradio, ne može da bude samo deo istorije onih tamnih strana koju sve porodice imaju. Politička zloupotreba odvratnih bljuzgi na njegov račun u koje je upleo i jednog roditelja ( a često to radi i sa rođenom decom) ne može biti samo njegova stvar, jer je ne izgovara samo lice Aleksandar Vučić, već predsednik države Srbije koji na tom mestu govori i u ime svih nas.
Odbijam i ne pristajem da u moje ime išta više kaže čovek koji je spreman i na takve stvari. Može zvučati pretenciozno, pa i licemerno, da neki novinar uzima u zaštitu majku predsednika pred njim samim, ali ona je naša koleginica i, mogu slobodno reći, i prijateljica iz nekih bivših života i smatram da je legitimno uzeti je u zaštitu pred sinom koji je rekao zbogom svakoj meri, obziru i respektu.
Jer, moramo se zapitati šta taj čovek misli o našim majkama, sestrama, očevima i koliko iskrenosti ima u onim njegovim kmezavim pominjanima baka i deka, ukoliko je u stanju da politički poentira na tako osetljivim stvarima u kojima neki degenerici iz medijskih septičkih jama lupetaju o „sumnjivom očinstvu“ i bezobzirno vređaju.
Ako njima ne smeta pamet, obraz i pristojnost, od čoveka na tako visokoj funkciji se, u najmanju ruku, očekuje da bude iznad tih stupidarija a ako ga uvreda toliko boli ( svakog bi) i to može da se reši na drugačije načine a ne da se o tome telali po televizijama, dajući dodatnu municiju bitangama da se naslađuju i inspiraciju da smišljaju nove pakosti i budalaštine. Tako radeći, postaješ saučesnik, pa i politički profiter, u toj bolesnoj igri, devastiraš i obesmišljavaš funkciju na kojoj si i relativizuješ i onu mrvu obzira koju pristojan i pošten čovek prema tebi ima. Dakle, nemoj više ako za Boga znaš. Ti i ne moraš ( možda više i ne možeš) da se stidiš zbog onoga što radiš i govoriš, ali nemoj nas ostale da dovodiš u situaciju da to moramo. Nije fer.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare